Порекло становништва насеља Мрвеш, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мрвеш се налази на југоисточном ободу Пусте Реке, на преиферији ниже дилувијалне равни, која се североисточно од села све више претвара у праву равницу, да најзад, испод села Ђаца, пређе у алувијалну раван Пусте Реке.
Тип села.
Мрвеш је село збијеног типа. Граничи се са селима: Врбовац, Каменица, Драговац, односно Ђаце, Голи Рид и Ново Село.
Име села.
Село је добило име по томе што се брег изнад села звао Мршине па је по имену тог брда село добило име Мрвеш. Постоји легенда је цар из Царичиног Града, дошавши из рата у некој далекој земљи сазнао за грешне везе његове жене и свињара и појурио за њима да их казни. Љубавниици су бежали преко околних села, цар их је сустигао у селу Мрвеш, ту их исекао на „мрвке“ – смрвио их, па је по томе село добило име Мрвеш.
Воде.
Поред села Мрвеша тече Мрвешка Река, која ниже села добија име Ђак или Ђаце. Кладенаца нема а свака кућа има бунааре дубине од 5-17 метара. Вода из бунара у горњем и доњем делу села је „лака“ а у средини села вода је „дебела“.
Постанак села и прошлост.
Мита Ракић у својој књизи „Из Нове Србије“ забележио ја за Мрвеш ово: „Арнаутско село. Кроз село тече речица Ђаце, која извире код Прекопчелице, одавде један час (хода)“. Исти писац је забележио да је у Мрвешу била црква каменом покривена па су је Арнаути разрушили, те да је чуо песму са стихо „Од Мрвеша града бијелога“. Између Мрвеша и Ђаца налазе се остаци православне цркве и трагове неког старог насеља, описаниу у прошлости села Драговца. Вероватно је Ракић мислио на ову цркву.
Земље и шуме.
Атар села Мрвеша велики је 326 хектара.Од ове површине оранице и баште захватају 195, воћњаци 4, виногради 4, ливаде 36, пашњаци 14, шума 59 док је неплодно 14 хектара.
Земља носи ове називе: Артине, Више Цркве, Премери, Арнаутско Гробље, Зукар, Широко Поље, Више Село, Старо Лојзе, Арница и Мршине.
Порекло становништва.
Мрвеш је 1953. године имао 50 кућа и 275 становника; 1961. године 51 кућу и 252 становника а 1971. године 55 кућа и 249 становика. Као што се види, у овом селу нема осипања, каква се појава често виђа у многим пусторечким селима.
Садашње становништво чине ови родови:
-Стевановићи-Баба-Денинци су из Црног Врха код Врања. Досељени су 1895. године.
-Јовановићи-Коћурани су из села Коћуре- Врање.
-Младеновићи-Баба-Дудинци су из околине Врања.
-Јанковићи су из Д’лге Луке уоколини Врања.
-Станковићи су из Д’лге Луке – околина Врања.
-Ристићи-Ђакинци су из Коћуре.
-Златановићи су из околине Врања.
-Јанковићи други су из околине Врања.
-Стојковићи-Тибуждани су из Тибужда код Врања.
-Симоновићи-Пешинци су из Тибужда.
-Мишићи-Мишинци су из Црног Врха – Врањска Котлина.
-Алексићи су из Прилепнице код Гиљана, доселили се 1965. године.
-Алексићи други су из Косовске Каменице, досељени 1965. године.
-Милан Н, је из Равне Бање, досељен 1971. године.
Занимање становништва.
Мрвешани се баве замљорадњом и сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз, као главне усеве. Саде и пасуљ као подкултуру, затим кромпир за своје потребе. У баштама негују паприку, лук, купус и друго поврће за сопствене потребе.
Од стоке чувају краве домаће сорте. У просеку свако домаћинство има по две краве. Оваца има мало.
Поред земљорадње баве се и грађевинарством и са алатима напуштају село у пролеће а враћају се у њега с’ јесени, када се завршава грађевинска сезона. Пољске радове обављају старци и жене, какав је обичај у готово свим селима Пусте Реке.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
