Порекло становништва села Мрштане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мрштане се налази у средини алувијалне равнице коју је формирала Јужна Морава. Налази се између села на левој обали Јужне Мораве: Доњег Крајинца, Манојловца и Доњег Буниброда са истока, Бадинца са североистока; Братимиловца, Лесковца, Рудара и Лесковца са запада.
Тип села.
Село Мрштане је збијеног типа а у средини, по угледу на многа равничарска села у Области, постоји празан простор, на комеје расло култно дрво – дуд са крстом.
Име села.
Према причању старијих мештана село је добило име по првом насељеним родом Мрсини, који су досељени из Губеревца. Мрсини су се иселили из Губеревца и населили у будућем Мрштану вероватно у доба када је Губеревце угрожено од Јужне Мораве премештајући се на данашње место.
Воде.
Јужна Морава протиче неколико километара источно од села, али пролази преко њиховог атара, јер се овај протеже и преко ове реке, на Светом Спасу где Мрштичани имају винограде. У селу има бунара чијом водом се служе за своје потребе и појење стоке. На десној страни Јужне Мораве, на тромеђи атара села Мрштана, Манојловца и Доњег Крајинца, постоји кладенац који носи назив Рачин Кладенац.
Земља.
На источној страни атар овог села прелази преко железничке пруге и место где су касарне. Сада подигнуто насеље код Подрума спада у мрштански атар. Данашњи атар овог села простран је 723 хектара; њиве и пашта заузимају простор од 596, виногради један, ливаде 2, пашњаци 59 док је неплодно 65 хектара. И ово равничарско село нема воћњаке и шуме.
Земља носи ове назвие: Сапошница, Моравиште, Селиште, Пруднице, Божја Бара, Бара, Златарице, Горње Поље и Бучан.
Постанак села и прошлост.
О Мрштану нема података из старијих српских извора. Нема га ни у сумарном попису села нахије Дубичица са почетка XVI века, мада се помињу имена многих данашњих села у долини Јужне Мораве, међу којима је и Губеревце као зијаметско село.
Први траг о селу Мрштану, који је познат, налази се у тефтерима нишке митрополоје које је 1935 године објављено у Скопљу. У овом извору помиње се неки Хамза, Мрштанац. Овај документ потиче из 1731 године. У то време, стогодина пре реформе турског царства, Мрштане је припадало зијамету, лену већег значаја и пространијем од тимара. У чије је све лено после овога улазило ово село, и шта је било са њим после танзиматске реформе – не зна се. Зна се само да је господар овог села био неки Турчин са титулом бега. Није становао у селу али је присуствовао вршају.
Порекло становништва.
У првом српском попису извршеном одмах после ослобођења од Турака, Мерштане забележено као Велико Мрштане и било је седиште прве општине која је носила име велико-мрштанска општина у коју су улазила околна села: Братмиловце, Бадинце, Манојловце, Горње Крајинце, Доње Крајинце, Злоћудово и Номаница. Само Мрштане је било не само центар општине већ и највеће село и имало је 75 кућа. Према попису из 1953. године у селу је било 224 дома и 1307 становника а 1971. године 311 домаћинстава са 1439 становника.
У селу живе ови родови:
Непознатог порекла:
–Тончини, Савинци, Ђуђини, Чикини, Дачкини (од деде Даке), Дакинци, Ицини, Вацкини, Мирини, Ђилинђије (Илићи), Спасини, Чешњови, Пендини (Димитријевићи), Цвејкини, Белкићови, Шоњини, Бабини, Костадинови, Савић Сава, Доктурови, Дркини, Тилкини, Копкини, Штрбини, Петковци, Цветковићи, Божанини, Анђелков Мане, Тонић Бошко, Костић Ђорђе, Јацини (Коцићи), Грбуљини, Ранђелови, Стојановићи, Бајини, Стаменкови, Дичини, Петкови, Жупанови и Цокичкини.
–Рубини су досељени из Губеревца.
–Прилепски из Прилепца.
–Ковачеви су досељени из Ковачеве Баре.
–Присјанчани суиз Доњег Присјана.
–Новаци (Марковићи) су из Дејана.
–Мрсини су из Губеревца.
–Ценини су из Губеревца.
Занимање становништва.
Главно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Производе и кромпир. Баве се баштованском културом, нарочито производњом зелене паприке, купуса, парадајза и другог поврћа. Произвођачи су дувана. Познати су као млекари. Млеко разносе по кућама у Лесковцу а производе и сир.
Од стоке чувају краве, и то у просеку по две по домаћинству. Близина Лесковца им омогућује да брзо уновчавају своје баштованске производе а и да запошљавају се као радници по предузећима.
Имаују основну школу у којој раде три просветна радника – учитеља. Као нижеразредна школа, истурено је одељење основне школе у Манојловцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
