Порекло презимена села Мрсаћ, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар – 1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље заузима простор речне терасе на десној страни Западне Мораве око утоке Мрсаћке реке и Потока Чађавац. Гранична села су Адрани, Јарчујак, Мусина Река, Самаила, Бапско Поље и река Морава. Због непостојања природних граница са источне. јужне и западне стране насеље је кроз векове мењало свој атар па и своје име. Овоме је допринела и околност што је кроз дуг период турске владавине шири простор припадао једном спахилуку (Мрсаћком), услед чега су границе са околним насељима постале лабаве.
Разграничење са суседним селима.
Из једног документа датираног 5. октобра 1828. године у Мрсаћу, види се да су и власти тек ослобођене кнежевине Србије имале тешкоћа са разграничењем Мрсаћа са суседним селима. Наиме, после одласка (последњег) Али спахије мрсаћког морао се спахијски посед који је поред Мрсаћа обухватао и села Оцикље. Крнуле, део Адрана и Рајковца поново разграничити и утврдити њихове међе према суседним селима. Да би се овај посао исправно урадио власти су окупиле кметове из Мрсаћа и околних села. Том скупу су присуствовали Симо Ера из Буковице, Благоје Радосављевић из Адрана, Радован Зарић из Реке (Мусине), Тимотие Ђорђевић из Мрсаћа, Стеван Гочобиа из Раиковца, Милован Мршовић из Банског Поља, Јован Радивојчевић из Мрсаћа и Сава Тошковић из Ранковца. Пред овим кметовима међе између појединих села какве су памтили старинци Милош Радовић и Јовица Миласављевић из Мрсаћа, а који су живели по више од 90 година, саопштили су њихови потомци Павле Миленић (синовац Милоша Радовића), Петар (син Јовице Милосављевића), Паун Живчић и све Старе њихове комшије, како су од ових раније сазнали. Према подацима из овог документа ова су села имала следећи број кућа: Оцикље 17, Крнуле 13, Мрсаћ 93, део Адрана који је припадао спахији Мрсаћком 32, и Рајковац (сада Јарчујак) 37. Границе су наведени сведоци овако саопштили:
Село Оцикље са горње стране од Мораве Тоњом баром у Суво поље, на Сувим пољем у поток Бубњак, из Бубњака у Цклод, па Цклодом до улица самаилских затим кроз улице јаругом у Самаилску реку (Крнуле остају Оцикљу до реке). Село Мрсаћ на горњу страну од Мораве уз Самаилску реку до Суве јаруге, покрај самаилске тополе у Караулу на старом друму карановачком, од ·Карауле све старим друмом у Велику умку (која дели три села Мрсаћ, Буковицу и Дракчиће), из Умке Дубоким потоком у Рустемову ћуприју (на врдилској реци), а одатле све низ реку (десно остаје Рајковац а лево Мрсаћ) све до Старог брода на истој реци. Од Старог брода на леву страну до ливаде која се зове Звонац, па ливадом до Ракитовачког потока, па потоком у Зелени вир а из вира Тоњом баром у Мораву. На доњој страни низ Мораву остају Адрани, а на горњој Мрсаћ, Рајковац, има границе са горње стране до Дубова у врх: Дугог поља, с десне стране брдо више Чибуковца, с доње стране до Грдице Дубоки поток, а с леве стране до Адрана Велики Луг. У документу је још речено да у Рајковцу постоје три воде: у Дугом пољу зове се Бубан, под брдом Слатина и под Мусиним шљивама– Рајковац. Овако успостављене границе нису дуго остале па је Оцикље делимично припало Мрсаћу, а делимично Банском Пољу, док је од назива насеља остао само топографски назив као ужи локалитет на граници двају села. Кад је у питању Оцикље (Оцикља. Оцикаљ, Цикла, Цикље како се у народу чује) треба рећи да је наслеђен влашки појам за врло малу величину (малецко). Нашта се та мала величина односила не можемо казати али је познато да су бројни Власи живели на овом простору где су оставили трагове у топографским називима као Оцикље у Мрсаћу односно Банском пољу, Влашка глава у Самаилима и Крнуле сада Брџеле у Мрсаћу.
Крнуле су како се из документа види биле заселак Оцикља и такође су влашка основа од “ крнул“ што значи крив, тако да се Крнуле могу схватити као криваче, тј. заселак или село у коме су куће биле типа „криваче или грбаче. Назив Крнуле до данас се очувао само као ужи локалитет у Грабаку под називом Брџеле, што је такође (словенизован) влашки израз „бргуле “ са значењем брежуљци.
Старине у селу и околини.
На Оцикљу је био турски хан поред кога је пролазио стари (турски) пут из правца Чачка (који се у наведеном документу помиње као Цклод), а одавде је ишао на Ружића брдо. Ту је по свој прилици било и веће насеље, а у турско доба и џамија јер су приликом вађења шљунка са дубине од 7 м извађена два полумесеца од олова.
Име и историјат села.
Из документа о разграничењу видимо да се Мрсаћ раније звао Бабаћај. Бабаћај је комбинација двеју персијских речи „баба“ што је титула или епитет за доброг, поштеног или побожног старца (у турском језику значи отац, па и деда из чега је изведен појам „бабо“ или „бабовина“ са значењем отац и очевина) и „ћехаја“ што у персијском језику значи помоћник каквог великодостојника. Како и када је дошло до овог имена покушаћемо да сазнамо из доста оскудних података са којима данас располажемо. У старим аустријским картама из 1718. године видимо да је Мрсаћ уписан као Мерсадие, што значи да је још тада постојао његов данашњи званични назив. С обзиром да је у турским катастарским пописима 1528. и 1572. године пописано село Баба то се поуздано може рећи да је данашњи његов назив Мрсаћ настао у XVII веку. Да је село Баба из турских пописа данашњи
Мрсаћ сведочи и чињеница да се формирало насеље под именом Бапско поље, дакле поље које је припадало селу Баба. Поред тога назначено је да село Баба припада Пожеги као и друга околна села, а друго насеље под тим именом на територији бивше Пожешке нахије не постоји. О настанку данашњег назива Мрсаћ постоји предање по коме су Турци сакупљајући храну тражили од народа „мрс“ понављајући „мрс. . .мрс“ из чега је у почетку настала пошалина мрс. . .мрс, а из тога прво надимак а доцније и име насеља. Но, треба имати у виду да је појам „мрс“ старо-балканска основа, па је Мрсаћ могао настати и по надимку, мушком имену или презимену мрса’ч које је носио онај што је справљао мрс (храну од млека и меса). Двојност имена насеља се очигледно дуго одржала те је доласком првог спахије на своју земљу пстојећем називу Баба додато и његово старешинство „ћаја“. Треба имати у виду да је „ћаја“ назив за старешину компаније код Саракачана (грчких сточара–номада) па је могуће да су Власи овај назив од њих реузели, те да је назив Бабаћај настао по неком од влашких старешина или помоћника чија се кнежина на том простору налазила .
Чињеница да се село Баба не помиње у првом турском попису наводи на закључак да је ово име заиста настало када су овај простор настанили бројни Власи.
Сада би се могло поставити питање да ли је насеље и постојало пре доласка Турака на ове просторе и ако је постојало који је назив имало. Народна традиција је сачувала нека сећања и о овом питању из тог периода:
“ За време градње манастира Жиче на простору да нашњег Мрсаћа гајено је поврће па су градитељи Жиче одавде свакодневно поврћем снабдевани“. Топографски назив Бакчине наводно се односи управо на те баште. Према овом предању Мрсаћ се пре доласка Турака звао Бобача и Бобачија што значи да је на том простору га јен боб (vicia faba) из породице граха. Ужи локалитет Бобача очуван је на простору између Мрсаћа и Самаила као спомен на масовно гајење ове културе. Како је даровном повељом краља Стевана Првовенчаног село ГРАХОВИШТА* ВћСА* уписано после БОУКОВИЦЕ* то би по положају БОБАЧY* на терену имало основе да БОБАЧУ* идентификујемо као ГРАХОВИШТА* из краљеве повеље. Као што видимо питање имена је веома сложено а решења су вишезначна, што је још само један доказ да је насеље веома старо.
Село Баба (Мрсаћ) је 1528. године имало 28 кућа у којима је живело 104 мушке главе од којих су 76 били неожењени мушкарци, једна кућа је била удовичка а само једна земљорадничка што значи да је насеље било сточарско. Од 104 поименично пописаних мушкараца само је мањи број имао чисто влашка имена као: Радул, Брајан. Шобата, Драгул док су у највећем броју имена била словенска. Године 1572. насеље је земљорадничко што се види из пореских дажбина. Међутим. број домова није назначен па се може схватити да је било пусто те да су земљу обрађивали житељи околних села.
О становништву Мрсаћа знамо нешто више тек од 1821–1822. године када је извршен попис чибукау овом крају.
Упоређивањем овог протокола са списком родова који данас живе у Мрсаћу запажа се неколико родова који су свој континуитет одржали до данас, а то су:
-Митровићи потомци Дмитра Настића; Милошевићи Милована и Радосава Милошевића; Симовићи потомци Михаила и Милована Симовића; Јовичићи потомци Јовице Радовића затим Миросавићи, Миленићи, Ненадовићи, Васиљевићи (Цибаци), Јанковићи, Живчићи, Петровићи,Чибуковци итд.
Од важнијих личности из српске историје познат је поп Никола Костић из
Мрсаћа, активни учесник у Првом и Другом српском устанку и први кнез Нахије пожешке у ослобођеној кнежевини Србији. Никола је био одан сарадник кнеза Милоша, окрутан и омрзнут у народу. Организовао је убиство војводе Милића Радовића из Каоне, па је покајања ради изградио цркву у Врдилима 1818. године.
Топонимија:
Горње село, Доње село, Брџеле, Грабак, Бобана–Бобачија, Бакчине, Оцикаљ, Зелени вир, Маква, Турски пут и Вељовача.
Земље и шуме.
Мрсаћ заузима простор од 1.712 хектара од чега су њиве 44.5%, вртови 0.15%, воћњаци 1.34% , ливаде 18.72%, пашњаци 8.4% , шуме 11.9% и
неплодно земљиште 12,8%.
Воде.
Становништво се снабдева водом у највећој мери са пумпи и бунара, док само 25 домаћинства и школа воду добијају из водовода изграђеног личним средствима, каптажом извора на Јастребару.
Школство.
Основна школа је основана 1891. године: први учитељ био је Недељко Милићевић из Дебелог Јасена. Садашњи учитељ Милован Зубљић је тридесет и седми учитељ по реду, који службује у свом родном селу већ 30 година.
Комуникације и тип села.
Кроз насеље пролази асфалтни пут који га повезује са главном магистралом Краљево –Београд у Адранима. Село је богато и напредно. Куће су савремено грађене што утиче да се живот сељана приближава градском стандарду.
Порекло становништва.
Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло
1 Андрићи – 1 Стенањдан, Качулице
2 Антонијевићи – 13 Ћириловдан
З Бачкуље –1 Симеундан, Река–Студеница
4 Бежанићи – 1 Ђурђевдан, Горичани
5 Бешевићи – 1 Аранђеловдан, Од Ивањице
6 Богетићи – 2 Никољдан, староседеоци
7 Божићи – 5 Никољдан, Коритник–Голија
8 Бошњовићи – 5 Симеундан
9 Бркушанци – 2 Аранђеловдан, Мланча
10 Васиљевићи – 1 Мланча
11 Васиљевићи – 2 Јовањдан, Староседеоци
12 Васовићи -1 Илиндан
13 Весовићи -4 Јовањдан
14 Вуковићи – 3 Мратиндан
15 Вукомановићи – 2
16 Гарићевићи – 3 Никољдан, староседеоци
17 Глођовићи – 1 Од Тутина
18 Драгићевићи – 8 Никољдан, Мланча
19 Ђурашевићи – 3 Никољдан, Осаоница
20 Живчићи – 3 Лазарица, староседеоци
21 Зечевићи – 1 Од Тутина
22 Зечевићи – 1 Јовањдан
23 Зечевићи – 1 Никољдан, Драгачево
24 Зорићи – 1 Никољдан, Бајина Башта
25 Зубљићи – 4 Јовањдан, Љубиње – ·Билеће
26 Јанковићи – 1 Никољдан, Слатина
27 Јанковићи – 1 Аћим и Ана
28 Јанковићи – 1 Петровдан, Лазац
29 Јовановићи – 1 Мратиндан, Бели Поток–Књажевац
30 Јовановићи – 7 Лучиндан
31 Јовановићи – 2 Мланча
32 Јовановићи – 1 Лучнндан
33 Јовановићи – 2 Никољдан, Хомоље
34 Јовичићи – 6 Јовањдан, Старинци
35 Јоксићи – 1 Мратиндан, Јежевица
36 Калајџићи – 1 Аранђеловдан, Луке–Ивањицв
37 Кецићи – 1 Стевањдан, Кавардарди–Македонија
38 Кованџићи – 1 Петковдан, Хомоље
39 Коларевићи · 3 10 Јовањдан
4-0 Корићанци – 1 Аранђеловдн, Милочај – Лађевци
41 Котуровићи – 2 Лазарица – Мланча
42 Крсмановићи – 1 Никољдан
43 Крсмановићи – 1 Јовањдан, Мланча
44 Кундовићи – 2 Стевањдан, Годовић– Студеница.
45 Лазаревићи – 1 Аранђеловдан, Самаила, Роћевићи
46 Лазовићи – 1 Врачи, Лазац
47 Лешевићи – 2 Стевањдан, Самаила
48 Љубичићи – 1 Никољдан, Обрва
49 Мајсторовићи – 2 Михољдан, Премећа
50 Манојловићи – 1 Мратиндан, Лиса -Драгачево
51 Марковићи – 5 Стевањдан, староседеоци
52 Марковићи – 2 Петковдан, Придворица
53 Мијатовићи – 1 Јовањдан
54 Мијовићи – 2 Никољдан, Санџак
55 Миленићи – 10 Јовањдан, староседеоци
56 Милетићи – 1 Бајина Башта
57 Милетићи – 1 Стевањдан, Бајина Башта
58 Миличићи – 7 Ђурђевдан
59 Милићевићи – 1 Томиндан, Каона
60 Милићевићи – 5 Ђурђиц, Дебели Јасен
61 Милићевићи –1 Алесандровдан, Дебели Јасен
62 Миловановићи – 1 Васиљевдан, Самаила
63 Миловановићи – 1 Ђурђиц
64 Милошевићи – 12 Јовањдан, Староседеоци
65 Милошевићи – 1 Јовањдан, Иланча
66 Милутиновићи – 2 Степањдан, Придворица
67 Миросавићи – 18 Ђурђевдан, Староседеоци
68 Митровићи – 29 Јовањдан, Староседеоци
69 Михајловићи – 4 Ђурђевдан, Староседеоци
70 Мјаиловићи – 1 Мратиндан, Мланча
71 Мршовићи – 1 Никољдан, Бапско Поље
72 Ненадовићи – 2 Јовањдан, Обрва
73 Нешковићи – 5 Томиндан
74 Николићи – 4 Јовањдан, Толишница
75 Новаковићи – 1 Петковдан, Пореклом Роми
76 Павловићи – 6 Лучиндан, Староседеоци
77 Пајовићи – 1 Никољдан, Каона
78 Пантовићи – 1 Лазарица, Коритник–Голија
79 Пејовићи – 1 Лучиндан, Брезовицв–Чачак
80 Петровићи – 1 Ђурђиц, Староседеоци
81 Петровићи – 2 Алимпијевдан, Горичани
82 Пљеваљчићи – 2 Пазаришта код Пљеваља
83 Пузићи – 4 Ђурђиц, Премећа – Петњица
84 Раденковићи – 3 Стевањдан, Староседеоци
85 Ракићевићи – 1 Никољдан, Губеревци–Драгачево
86 Ракићи – 3 Никољдан
87 Рамовићи – 1 Никољдан, Буковица
88 Ратковићи – 4 Јовањдан, Цветке
89 Рашовићи – 4 Јовањдан
90 Ристићи – 1 Јовањдан, Од Зубиног Потока
91 Савковићи – 1 Ђурђевдан, Буковица
92 Симовићи -7 Аранђеловдан, Староседеоци
93 Симовићи – 8 Јовањдан, Староседеоци
94 Симовићи – 1 Ђурћиц, грана Певајци из Лађевца
95 Спасојевићи – 1 Петковдан, Од Зубиног Потока
96 Станићи – 1 Лучиндан, Осаоница
97 Станковићи – 1 Ђурђевдан, Прогорелица
98 Станојковићи – 1 Аранђеловдан, Од Врања
99 Стевановићи – 2 Јовањдвн
100 Стефановићи – 1 Ђурђевдан, Милочај
101 Стојковићи – 2 Аранђеловдан, Мланча
102 Тодоровићи – 2 Ђурђиц
103 Томовићи – 1 Јовањдан, Пазац
104 Торлаковићи -3 Никољдан, Са Торлака
105 Точиловци – 2 Јовањдан, Точилово–Тутин
106 Трифуновићи -1 Ђурћиц
107 Ћировићи – 7 Пантелијевдан
108 Ћурчићи – 1 Ђурћиц
109 Бурчићи – 2 Митровдан, Дебели Јасен
110 Урдови – 8 Ђурђевдан
111 Филиповићи – 1 Никољдан
112 Филиповићи – 1 Аранђеловдан, Мланча
113 Чибуковци – 3 Никољдан, Чибуковац
114 Чкуљевићи -2 Томиндан
115 Чорбићи – 1 Никољдан, Река–Студеница
Додатна објашњења:
5) Бешевићи, друго презиме Бежевићи.
9) Бркушанци, друго презиме Бркушани.
11) Васиљевићи, друго презиме Цибак–Цибаци.
16) Гарићевићи, друго презиме Гарићи.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
