Порекло становништва села Миланово, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Миланово се налази на 7 километара западно од Лесковца, на најнижој дилувијалној тераси, која пада са севера на југ у правцу корита баре Цернице. Нагиб терасе је тако благ, са се има утисак да село лежи у равници.
Тип села.
Пре него што је засељено, израђен је план по коме је у центру села остављена четвороугаона површина знатне величине. Поред овог простора кретале су се и под правим углом укрштале по две широке улице. Простор поред улица издељен је на плацеве, на којима су имале бити подигнуте куће појединих домаћинстава и друге помоћне зграде. Дакле, тип села је био „ушорено село“, каква су села у војвођанским равницама. Село је припремано за насељенике по споразуму краља Милана и бечке владе онога времена.
Воде.
Код одређивања места где треба да се засели „банатско село“ није се водило рачуна о вековном искуству нашег народа да се село нађе на обали каквог потока или реке, да за леђима има брегове или планину, а пред собом равницу за обраду. „Равница“ где је одређено да буде село Миланово подсећала равн терене а то је, према психологији формираној код становништва Војводине, било важно. Цернички поток, који лети пресуши код села Миланова, има своје корито удаљено од села више од једног километра. Јабланица је још даље.
Име села.
Село је добило име по кнезу Милану Обреновићу, за чијег владања су ослобођени ови крајеви од турске власти.
Насељавање.
Године 1883. почели су да пристижу први насељеници и насељавање је трајало све до 1887 године. Били су то Банаћани, Сремци, Бчавани, Личани, Босанци, па и Румуни из Баната. Из Новог Села испод Варденика били су Стојиљко Здравковић, Јован Младеновић док је трећи насељеник са Власинских планина био Јован Петковић из Доброг Поља.
Први досељеници су почели да се скућују. Једна од првих брига била је доћи до воде. Копани су бунари и до 120 метара, али воде нигде није било. Због несташице воде, први насељеници су се почели расељавати. После 1922/3. године више их није било. Отишли су на Косово (Ново Косово), Александрово (Добич), Косанчић (Пуста Река). На њихово место су дошли Врањанци, Власинци и Црнотравци.
Земље и шуме.
Атар села Миланова ограничен је атарима ових села: Белановце, Душанова, Подримца, Горњег Стопања, Доњег Стопања и Турековца. Простран је 509 хектара, од чега на њиве и баште спада 299 хектара. Остало је под другим културама, шумом или је неплодно.
Земља носи ое називе: Испод Село, Пасуљски Рид, Црна Земља и Стопаљско.
Порекло становништва.
Миланово је 1948 године имало 638 становника; 1953 – 629; 1961 – 572; 1971 – 601 и 1981 – 645 становника.
Становништво припада овим родовима.
-Шопови су из Новог Села.
-Добропољци су из Доброг Поља – Власина.
-Јабуковци су из Јабукова код Владичиног Хана.
-Деда Арсини су из Горње Пчиње.
-Андрејини су из Ораовице.
-Тесовци су из Тесовишта код Врања.
-Врањанци су из околине Врања.
-Чокалије су из Стајовца – Врање.
-Грујићи су из Бувца.
-Миладиновци су из Дедине Баре.
-Гргуровци су из Гргуровца.
-Мртвичани су из Мртвице.
-Весковци су из Дервена.
-Кртовејци су из Сушевја.
-Симоновци су из Дервена.
-Шашини су из Ораовице.
-Сагајци су из Стојовца.
-Маринковићи су из Новог Села.
-Врањанци други су из Сливнице код Корбевца.
-Немијенци су из Стојовца.
-Бојкинци су из Јабукова.
-Пешини су из Горње Пчиње.
-Новоселци су из Солачке Сене.
-Јосићи-Банаћани.
-Стошићи суиз Моштанице код Врњачке Бање.
-Црноземци (насељени на црној земљи) су из Гиљана.
-Даркови су из Клисуре код Корбевца.
-Стојановићи суиз Стајовца.
-Крстићи су из околине Куманова.
-Тричкови (Тричковићи) су из Гара.
-Барци су из Барја.
Занимање становника.
Главно занимање становника је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Кромпир саде за кућу и нешто за продају. Произвођачи су црноглука. У последње време свака кућа гаји јагоде на површини од 8 до 48 ари. Гаје и дуван – свака кућа.
Повртларства нема јер је село у оскудици са водом. Знају зидарски занат. Из сваке куће има бар по један запоселн у Лесковцу у разнним привредним организацијама. Има их на привременом раду у иностранству.
Од стоке чувају 1-2 краве. Млеко сире. Оваца имају само два домаћинства – по 20 брава. Свиње гаје за своје потребе, прасад за продају. Коња има 30% домаћинстава. Трактора 4-5 комада. Омладина похађа школу у Белановцу.
Борба за воду.
Прве генерације насељеника су се мучиле тражећи изданску воду у самом селу. Када су се уверили да је нема, одселили су се. Нови насељеници, упорнији и сналажљивију, потражили су воду ван села. И нашли неколико изворишта. „У селу нема воде али изнад села има куд хоћеш“. Из тих изворишта мештани су, удружени у групе, доводили воду у своја дворишта. Имају сеоску чесму у седини села, сада запуштену која не ради. А када су за њу нашли извориште, сви су се радовали. Било је право славље. Велике заслуге има Хигијенски завод у Лесковцу које је финасирало изградњу чесме са 100.000 динара. Осим тога свако домаћинстово је дало по 30.000 динара.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
