Порекло становништва села Мало Војловце, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Војловце се налази у алувијалној равни реке Јабланице, на њеној десној обали. Од Лесковца је удаљено око12 километара.
Тип села.
По типу то је згуснуто село издуженог облика, у симбиози са селом Цекавицом.
Име села.
Нејвероватније хомоним од српског средњовековног мушког имена Воило. За разлику од Великог Војловца, које је веће насеље, ово се зове Мало Војловце. Раније се звало Пусто Војловце, како су га забележили хроничари села овога краја.
Воде.
Река Јабланица је једина текућица у овом селу. У атару села постојала су два кладенца – Ровине и Рид. Овде су некада била појила за стоку. Сада су затрпани.
Иако је близу Јабланица, издан се задњих година повукла. Некада је била на 4-5 метара. Сада мештани користе хидрофоре који са веће дубине извлаче здраву пијаћу воду за људе и стоку.
Земље и шуме.
Атар села Малог Војловца се простире на 237 хектара. Највећи део овог простора је под шумом – 103 хектара.
Земља носи ове називе: Селиште, Параспур, Лојзиште, Кајтазовица, Гробљарске, Попрљивица, Прогон, Просјак, Крања, Гусина, Ранђелове Њиве, Голке и Цинцарске Врбе.
Постанак села и прошлост.
За Мало Војловце (назив „ПУСТО“ одржао се у народу до данашњих дана) немамо ништа да забележимо мада се ради о старом српском селу насталом у току старе немањићке државе. Турци су у сумарном попису села нахије Дубочица забележили као тимарско село нахије Прокупље 1516. године под именом Доње Војловце. Можда се на мало и велико Војловце (потурском тефтеру Горње и Долње Војловце) односи на оно што је Драгољуб Трајковић забележио у своме реду „Станоништво лесковачког краја“. Миграционе струје које су изазвали Турци крајем XIV и почетком XV века често прелазе Саву и Дунав и заустављају се у јужном пределу Подунавља. У њима учествују не само становници Косова и из динарских крајева, већ и они из Поморавља.
Једна од тих струја, првих година XV века, повела је и наше претке из Лесковачке области. Тада су са становницима некадашњег села Војловца пошли и калуђери и у околини Панчева основали манастир Војловце. Одакле потиче име банатско манастира Војловце тек треба да се истражи а претпоставка да се ради о „манастиру“ из села Војловца у Доњој Јабланици и докаже.
Као и село Цекавица и Мало Војловце је било почитлучено после танзиматске реформе турског царства. Слободу су дочекали као село под господарлуком.
Порекло становништва.
Забележено је да је после ослобођења од Турака село Пусти Војловци имало 13 пореских глава и 10 кућа – подаци су из два различита извора.
По статистичким подацима село Мало Војловце је 1948. године имало 239 становника; 1953. – 250; 1961. – 243; 1971. – 225 и 1981. – 233 становника.
Становништво села чине ови родови:
-Стојановићи су непознатог порекла.
-Лазарови (Лазаревићи) у непознатог порекла.
-Вељини су пореклом из Славујевца. Име су добили по пастиру Вељи, кога је неко, док је чувао козе, заклао и бацио у шуму. Ово се десило под Турцима.
-Копинци (Цвековићи) су из Коњина – бежали од Турака и Арнаута.
-Панчини су непознатог порекла.
-Митићи су непознатог порекла.
-Стојиљковићи су непознатог порекла.
-Пејићи су непознатог порекла.
-Денићи су непознатог порекла.
-Ђокићи су досељени из Коњина.
-Стаменковићи су непознатог порекла.
У овом селу има група Рома. То су:
-Куртешићи су досељени из Бошњаца.
-Османовићи су непознатог порекла.
-Арифовићи су из Белановца.
Сви су муслимани. Сматрају се ерлијама.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
