Порекло становништва насеља Лукоцрева, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Лукоцрева, „Лукоцријево“ је, са својим потесом, са обе стране Чоловског Потока. Сеоски потес граничи се Рашком на северу а с других страна су брда Шанац према Рогињама, а на јужној и источној су Враголије и Велики Врх (1080 м).
Тип села.
Куће су недалеко једна од друге и оне чине насеље мање разбијеног типа. Оне су високо подигнуте по странама брда, удаљене од плаховитог потока. Горњи крај села, на десној страни потока, назива се Лазине.
Воде.
Село и његов потес обилују изворском водом: Тополац, Петровића Чесма, Врачевац (Рачевац) у Башчи, Чуњак је стара чесма, Студеница и Мунџића Чесма.
Има још две стублине и два бунара. Готово под самим врхом брда, између Лукоцрева и Бобивика, је извор Преображење. Рамов Поток утиче у Чоловски Поток.
Земље и шуме.
Плодније њиве и сенокосне ливаде: Златаревина, Паљевине, Преображење, Њиве код Рељине Градине, Крчевине, Дуварине, Чоловина, Чоловско Гувно, Брезе, Копљаче, Ивкове Њиве, Мушова Ливада, Ерска Башта (с воћкама), Ерска Њива, Кућиште (с воћкама), Слана Бара, Конопљиште, Чалма, Кркљанце, Савина Ливада, Раткова Страна, Лаз, Чергиште, Јанковача; Трбушине су ливаде ниже села, а Јалије, Јерка и Луг су поред Рашке.
Сеоска шума је код Кучајева Гроба, у Клисури, Бучу, Зверовњаку, Равном Гају, Бубњу и код Гробова. Пасишта су по утрини у потоку, код Куна, Кавгашу и Белом Брду. Буне је под воћкама.
Старине и име селу.
На Равном Гају има видних остатака старог хришћанског гробља. Код Дуба под Великим Врхом има црквина са зидинама. По предању село се звало Мамућевац. По путописној белешци Лефевра из 1611. године оно се звало Лука (ливада, пољана), несумњиво крај поред Рашке на коме је било старо село, а у Сопоћанском и Крушевском поменику забележено је Лукоцрево. Пошто се село звало Лука и у њему била црква Варвара, сада црквина, то су по изговору „црква у Луки“ или „Лукоцрква“ млађи насељеници, не знајући за постанак назива, употребили назив по сличности: Лукоцрево.
Остали подаци о селу.
Хришћанско гробље је усред села, а крај Лазине има посебно гробље ниже кућа. Године 1948. село је имало 346 становника.
Порекло становништва.
Помухамедањени родови:
-Зуковићи, 1 кућа, су старинци; они су кумови Марјановићима у селу.
-Јабланичани, 2 куће, су из рожајске Јабланице, неко време били у Рогињама, прешли око 1860. године.
-Бишевац, 1 кућа, су досељени из Бишева код Рожаја, 1870. године.
-Црновршанин, 1 кућа, Куч из рожајског Црног Врха, досељен 1913.
-Алибашић, 1 кућа, су досељени из Араповића у Коштан Пољу.
-Бишевац други, 1 кућа, су досељен из Бишева 1917. године.
-Беранац, 1 кућа, су досељени из Иванграда 1917. године.
-Бошњак, 1 кућа, је досељен из Босне 1910. године.
-Ша(х)овић, 1 кућа, је досељен из Шаховића код Бијелог Поља, дошао 1909. из Дражевића код Сјенице.
-Алиловић, 1 кућа, је досељен из Чукота на Пештеру, старином је из Босне.
Хришћански родови:
-Марјановића, 2 куће, Никићи 8 кућа, Стефановићи 4 куће, Милићи 3 куће, Миловић 1 кућа, Милетићи 3 куће, Јевремовић 1 кућа, Антонијевићи 2 куће, славе Св. Стеван, су Пипери, доселили се у почетку 19. века. Имају одељке у Мишчићу, Новом Пазару и у Скопљу.
-Петровић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Васојевић досељен из Себечева, досељен 1880. године.
-Јоксимовић, 1 кућа, Св. Никола, из штавичке Острвице, досељени 1920. године.
-Белоице, 2 куће, Св. Никола, су Кучи, досељени из рожајске Буковице 1925. године.
-Тиосављевић, 1 кућа, Ђурђевдан, слава земље св. Стеван, је од Дробњака Милосављевића у Себечеву.
Помухамедањени арбанашки родови:
-Мумџићи, 5 кућа, су Клименте из околине Пећи, досељени око 1810. године. -Мелајац, 1 кућа, је Шкриељ, досељен из пештерског Мелаја, око 1870. године.
-Јашаровић, 1 кућа, је Хот, досељен из Пископовца 1909. године.
-Еминовић, 1 кућа, је Климента досељен из Бобовика 1914. године; браћа му се одселила у Албанију.
-Паљевић, 1 кућа, је Хот, досељен из штавичког Паљева 1917. године. Турски родови:
-Врагићи, Алиагићи 3 куће, Селмановић 1 кућа, су стари род „асли“ (прави) Турци из Мале Азије, предак био у Новом Пазару, у Лукоцреву имао посед земље.
-Алибабић, 1 кућа, су досељени из Новога Пазара 1914. године.
Одсељени 1927. године:
-Колашинац, Демировићи, Делићи и Петлаче у Турску;
-Бузловић и Фејзовић у Нови Пазар;
-Паучинац у Паучине;
-Кардовићи, Бишевци и Меховић у Бишево код Рожаја;
-Нурковић у Иванград;
-Бишевац у Црнокрпе код Рожаја и:
-Гресловићи у Нови Пазар.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
