Порекло становништва села Лукаре, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Лукаре је на присојној страни Косе, Лазова и Беловине, која се стрмо спушта у долину Јошанице.
Тип села.
Куће су груписане по родовима. Има неколико кућа под врхом Беловине. Село се дели на Велико Лукаре c кућама са обе стране Мекињског Потока и на Мало Лукаре, с кућама ниже Лазова и Косе. Сада Велико Лукаре има мање становника од Малог Лукара, јер му се ставништво одселило за Турску и Нови Пазар. Крај Мужевац је у горњем крају Малог Лукара, заселак Мекиње је у клисурастој долини Јошанице, између Чумина Дола и Дубља.
Воде.
Село обилује изворском водом. У Великом Лукару су извор Врба, Чесма у Бахчи и Ханумина Вода; у врху села је извор Грозничавица, а Перишина Вода и Ибровача су појила за стоку. У Малом Лукару су извори Разина Вода код кућа Угљана, а Доловска Вода је чесма у селу, лети пресушује.
Земље и шуме.
Зиратна земља је у долинама потока и поред Јошанице; оне су на местима: Равна Њива, Ражиште, Велика Њива, Велике Ливаде, Црквина, Селиште повише кућа, Јагњила, Дуварине, Татабача, Гаљаја, Немрак, Белица, Мочила с воћкама, Коњевица, Мујовача, Бубањ, Jоше, Просине, Селиште, Медунак, Папратиште, Чардаклија, Лешак, Кумсак, Петровача, Курбашева Њива, Вишњак, Међак, Ортак, Пералиште, Врлетница, Јагњица, Вртача; испаше и шуме: Барине, Дубље, Клече, Грума, Лазовине, Фујаљка, Делића Стан, Фуша (Поље), Њубавац, Стари Стан, Баталиште, Ујканово Корито, Мекиње, Селиште, Студенац, Гркаја, Папрадине, Хајров Камен, Бреза, Обарак, Купусиште, Грдев Поток, Сухи Поток и утрине Калеми и Јаруга; испаше су по Турјаку, Дубљу и Рашћу. Турјак је државна планина „на боловању“ (не пушта се стока нити се сече дрво).
Старине у селу.
На врху Груме има остатака од Великог Гробља. У њему се познају темељи црквине. На Црквинама у Великом Лукару има остатака старог гробља, у коме има темеља од црквине. И у Дубљу, на страни према Великом Лукару, има старо хришћанско гробље.
Име села, постанак и остали подаци оселу.
Сада у оба Лукара имају посебна гробља. Име селу постало је по личном имену Лукар, које је забележено у нашим старијим писаним изворима. Село се заселило, по предању, у првим десетинама 19. века а 1948. године оба Лукара имала су 329 становника а Мекиње 135.
Порекло становништва.
Старији помухамедањени српски родови су из разних крајева, а хришћански су новији досељеници.
У Малом Лукару су:
-Дупљаци, 2 куће. сишли са Комина, старином из Дупљака код пештерских Корита.
-Сарачевићи, 4 куће, су Кастрати из Бихора; имају одељаке у Новом Пазару.
-Плојовић, 1 кућа, су од Плојовића у Великом Лукару.
-Угљани, 2 куће, су од Пљакића из Угала на Пештери, тамо су им крвни рођаци Челићи; неко време били у штавичким Батрагама и Долову, овамо се доселили око 1900. године.
У крају Мужевцу су Кучи:
-Милентијевићи, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Знуше 1922. године.
У Великом Лукару су:
-Плојовићи, 19 кућа, су Кучи, дед из Бахче код Рожаја; били су хришћани, имају одељаке „Србове“ у Дреници и Плојовиће мухамеданце у Новом Пазару.
–Алиловићи, 2 куће, су помухамедањени Црногорци из околине Иванграда; у Црној Гори имали су крсну славу.
-Сарачевић, 1 кућа, је од Сарачевића у Малом Лукару. Лукарчани у Новом Пазару су из Великих Лукара.
У Мекињама су:
-Плојовићи, 9 кућа.
-Пајевић, 1 кућа, си из Камешнице на Пештери, досељени 1900. године.
-Лакота, 1 кућа, су досељени од Сјенице 1905. године.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
