Порекло становништва села Лугаре, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Лугаре се налази на 15 километара западно од Лесковца, на десној обали реке Јабланице, која се овде поприлично одвојила од брегова сушичке језерске терасе, па се има утисак да је усред пространог поља.
Тип села.
Село је по типу равничарско, збијено. Домови су поређани поред сеоског вијугавог сокака који допире све до реке Јабланице.
Име села.
Код имена села Лугара очигледно се ради о једном фитониму. Пре настанка села овде је била густа шума, чији су поједини примерци до скора постаојали и као џинови, горостасног облика, који су расли високо у небо. Стабло једног храста, по причању мештана, било је толико дебело да га десеторо људи нису могли обухватити. Године старости се нису могле одредити, па је могуће да потиче од косовске битке, као онај у ветерничког селу Стројковцу, Рашид-бегов храст.
Када су се први становници овде населили била је читава шума џиновског дрвећа, гај, луг, па је месту засељавања у лугу добило своје име Лугаре.
Воде.
Река Јабланица је једина текућица. Корито је доста плитко а притисак подземних вода веома јак те се у селу лако копају бунари на дубини од 4 до 7 метара. Вода је здрава и питка јер пролази кроз шљункасте наносе реке испод активног слоја плодне и растресите земље.
Земља и шуме.
Лугаре има атар који се простире на 350 хектара, од које површине оранице и баште захватају 215 хктара.
Земља носиове називе: Шипковача, Базовка, Трсаци, Крушкар, Вињага, Црница, Селиште и Прогон.
Постанак села и прошлост.
У атару села Лугара постоји локалитет Селиште, који се налази испод брега којим се на северној страни завршава сушичка језерска тераса и настаје равница коју је измоделирала река Јабланица. Да ли је на овом месту било првобитно село Лугаре или је можда било неко сеоско насеље, можда чак из параисторије, није познато. Наводи се да је село Лугаре после ослобођења од Турака имало 15 кућа.
Данас у Лугару живи род Смрчанци и броји 28 домаћинстава. Да ли су они дошли после расформирања Смрчја као села или раније и да ли је село Лугаре пре доласка Смрчанаца већ постојало као село? Лугара нема у турском тефтеру из 1516. године, па се може предпоставити да је нов сеоско насеље настало у XVII или XVIII веку, можда на тај начин што се, налазећи се на путу од Шумана ка Лесковцу, којим су крстарили арбанашки зулумћари, поместило током XVIII века, даље од пута, преко реке Јабланице, у густом лугу лагунова? Наравно, све ово је засновано на претпоставкама.
Лугаре као да није било госпдарско село. Нико не памти ма ког Турчина као господара села, нити у топографској номенклатури има било каквих трагова турске власти или турске економије. Све то иде у прилог предпоставци да је Лугаре новије село и да је сачувало своју слободу после реформе турског царства ог 1839. године.
Порекло становништва.
Према попису становника од 1981. године у Лугару живи 380 становника у 90 домова.
У селу живе родови:
-Смрчанци су досељени из Смрчја.
-Тошићи су досељени из Шилова.
-Јованци су непознатог порекла.
-Петковићи су непознатог порекла.
-Степановци су непознатог порекла.
-Златановићи су непознатог порекла.
-Слишанци су из Слишана.
-Цветановићи су непознатог порекла.
Занимање становника.
Лугарци су земљорадници. Сеју пшеницу и кукуруз. На поврће су мало орјентисани а јагодарство је тек у повоју.
У селу од стоке једва да има 50 – 60 грла оваца; свако домаћинство чува од две до шест крава. Млеко продају Земљорадној задрузи у Лебану. Сир носе на пијацу у Лебане, некада у Лесковац. У селу је некада било доста бивола сада их нема.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
