Порекло презимена села Лопатница (по књизи Лопатница – Горња), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље се налази у поречју средњег тока реке Лопатнице. између села Богутоваца, Толишнице, Пекчанице, Роћевића и Прогорелице–заселак Петревци. Ово је село настало раздвајањем бившег села Лопатнице на два посебна села тј. на Лопатницу (данас Богутовац) и Лопатницу Горњу.
Име села.
За име насеља преузето је име реке која кроз на сеље протиче.
Земље и шуме.
Земљиште је како по конфигурацији тако и по плодности разнолико, при чему је највећи део брдовитог планинског терена. Од укупне површине насеља која износи 1.770 хектара највише је под шумом- 64% док осталих 36 % отпада на њиве 7.8%, воћњаке 4.1% винграде 0,З%, ливаде 10%, пашњаке 9,9% и 3.7% неплодно земљиште. Из ових података видимо да је село веома пасивно.
Постанак села.
Горња Лопатница је у ближој, па и далекој прошлости, повремено била заселак села Богутовца, повремено села Роћевића, па чак Врдила и Конарева. У периоду турске владавине Горња Лопатница је била у саставу села Лопатнице које се простирало дуж поречја истоимене реке, од Станче до утоке у Ибар. У овом периоду Богутовац се само повремено појављује као засебно село, нпр. 1560. 1595. 1783. и 1822. године.
Историјат села.
У средњем веку Горња Лопатница је углавном припадала селу Тлћсто Брдо* (написано на старословенском, оп Милодан) односно његовом заселку Штитарини*, а делимично суседном селу Пекшчаници*, односно један је њен део био заселак овог села под именом тачан (у жичкој повељи познато као Пешвчаница* каса св Пачдном).
Из ових разлога историјску прошлост Горње Лопатнице не можемо посматрати строго изоловано у њеним данашњим границама јер многи подаци у писаним изворима из ближе па и далеке прошлости ово село везују за простор Богутовца све до дана данашњих, а и данас административно припада Богутовцу, па је њихова историја једна и нераздвојива.
О становништву Горње Лопатнице можемо говорити тек за период после Другог српског устанка кад је дошло до формирања самосталног села под именом Лопатница Горња. Протокол прихода чибучких из 1822. године први је документ који садржи данашње име овог насеља. Из њега видимо да је тада Лопатница (горња) имала 31 кућу, али без поименичних података о домаћинствима. Већ следеће 1823. и 1824. године насеље је поново у саставу села Лопатнице (Богутовац и Лопатница Горња једно село). Из пописа који је обављен 1823. године ми смо издвојили и исказали она домаћинства која су припадала Горњој Лопатници. Међу родовима Горње Лопатнице једино су Џомићи старинци док су остали досељени у време Првог и Другог српског устанка.
Како видимо данас у Горњој Лопатници има 22 рода док их је 1823. године било 15 и два неидентификована домаћинства. Међу данашњим родовима препознајемо старинце Џомиће и старије досељенике:
– Павловића, Чорбиће, Вукићевиће, Рудинце и Дражовиће.
Топонимија.
Горња Лопатница је обрађена у раду „Ономастика Богутовца“, па се то овде неће понављати. Треба напоменути да појам Лопатници у документима из ранијих векова, па и из овог века није једнозначно дефинисан, те се под њим често подразумева различит простор: једном Богутовац и Лопатница Горња као једно село.
Порекло становништва.
Редни број-назив рода-број кућа 1989-Крсна слава-порекло
1 Бањанин – 1 Лучиндан, Богутовац
2 Босићи – 5 Васиљевдан
3 Булије – 1 Аранђеловдан, Толишница
4 Васиљевићи – 2 Јовањдан
5 Воштинићи – 3 Никољдан, Пекчаница
6 Вукићевићи -14 Стевањдан
7 Гојковићи – 1 Стевањдан
8 Госпавићи – 1 Никољдан
9 Дражовићи – 9 Стевањдан
10 Богатовићи – 1 Ђурћиц, Пекчаница
11 Кованџићи – 5 Ђурђнц
12 Кошани – 3 Петковдан, Кошани, Пећ – Метохија
13 Милићевићи – 1 Томиндан
14 Милосављевићи – 2 Јовањдан, Пекчаница
15 Милићи – 3 Јовањдан, Богутовац, Милићи.
16 Милојевићи – 7 Никољдан, Толишница
17 Миловановићи – 5 Алемпијевдан
18 Настићи – 1 Никољдан
19 Никићи – 4 Аранђеловдан
20 Николићи – 2 Илиндан, Богутовац
21 Павловићи – 7 Никољдан
22 Пајовићи – 2 Ђурћиц
23 Премовићи – 2 Никољдан
24 Петровићи – 12 Петровдан
25 Рудинци – 4 Аранђеловдан, Рудине–Мланча
26 Сретеновићи – 2 Лучиндан
27 Стојковићи – 1 Аранђеловдан, Мланча
28 Тодоровићи – 2 Никољдан
29 Туфегџићи – 1 Никољдан, Станча-Пекчаница
30 Босовићи – 2 Митровдан
31 Чолићи – 1
32 Чорбићи – 8 Никољдан, Бресник
33 Џомићи – 5 Никољдан, Старинци
34 Шушићи – 1 Јовањдан, Петревци
__________________________________________________________________
Додатна објашњења.
15) Милићи, Јовањдан је слава на миразу. Права слава је Аранђеловдан.
20) Николићи, друго презиме Цветићи.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.