Порекло становништва села Лопардинце (по књизи Лапрдинце), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи на додиру планинске падине на западу и котлинске равни на истоку. Повољна привредна одлика горњег положаја је у томе што се на падини налази паша а у низији су њиве.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара, дубоких од 6 до 18 метара.
Земље и шуме.
Око Лопардинаца су потеси под пашом: Гола Глава,, Вршник, Козарник и Бачевина; под културама: Росуље, Грдељ, Попрдљивица, Барица, Кучајина, Трница, Селиште, Пресвета, Средњи Рид и Скок (виногради).
Тип села.
Село је збијеног типа. Дели се на четири махале: Џелапска, Доганџиска, Рајковска и Аљачинска.
Лопардинце је 1951. године имало 113 домова а пре 90 година село је имало 50 кућа.
Постанак села, старине и прошлост.
Лопардинце је старо српско село. То се види из једног историјског извора у коме је насеље означено као Лапрдинци. Њега је 28. маја 1380. године Константин Дејановић проложио Хилендару. У традицији се наводи да си Лопардинце пресељавало два пута. Најпре је било на Селишту (сада потес на граници са Раковцем). Одатле се померило „због чуме“ на место Скок, које је непосредно под планином, недаллеко од садашњег села.. Тамо се становницима „гадина правила пакост“ па су се због тога „претумбали“ на данашње место. Прелаз са Скока на данашње место извршен је пре око 150 година. Са Скока у Лопардинце су дошле три породице од којих потичу данашњи родови; Гарци, Џелепинци и Доганџици.
Изнад Лопардинца је црква посвећена Св. Арханђелу летњем. То је „старовремски“ храм покривен каменим плочама. На брду изнад села поток је откопавао земљане ћупове (сваки „вата око 300 кила“) и црепове. Код садашње цркве мештани су налазили стари новац „са ликовима“.
Гробље је у средини села.
У Лопардинцу је основан чифлик Хусејин-паша из Врања. Он је купио нешто земље од мештана „за 60 пара по шинику“. После се чифлик постепено повећавао; гладних година мештани су се задуживали код чифлик-сахибије и он им је због дуга одузимао најбоље њиве. Ипак, већи део атара остао је као „својинска земља“. Мештани верују да је Хусејин-паша оставио синове Рамиз-бега, Ата-бега („од куче бил бетер“), Сулејман-бега и кћер Адиљ-анаму. Чифлик у Лопардинцу припао је Анами. Она је до 1878. године живела у Врању а онда се населила у суседни Раковац. Чифлик у Лопардинцу постојао је до 1912. године. До тада су Срби радили на чифлик-сахибијској и својој земљи. Чифлијска кула и амбар били су код садашње основне школе. Ћаја у пољјаци на чифлику су били Арбанаси.
Порекло становништва.
У Лопардицну су ови српски родови:
-Граци, Ђурђиц, су дошли са селишта Скок. Могуће је да су старинци.
-Џелеповци, Ђурђиц, су стари род. И они су дошли из селишта Скок. Могуће је да су старинци. Једна грана позната је под презименом:
-Попчини.
-Доганџици, Ђурђиц, су стари сеоски род. Моге ће је да су старинци, Дошли су из селишта Скок. Доганџици су до 1842. године су били повлашћени у плаћању данка и давања десетка јер су били „соколари“.
-Масинци, Белинци, Кушинци и Лештарци – сви славе Ђурђиц, су раније били једна род („били на један огањ“). Сматрају се да су старинци.
-Рајковци, Никољдан, су досељени „негде са Косова“. Овде су дошли после претходних родова.
-Џолци, Аранђеловдан, су се доселили пре око 80 година из Горње Мораве.
-Стаменковићи, Никољдан. Доселио се дед данашњих становника из Турије. Тамо си били старинци.
-Мучини, Аранђеловдан, су се доселили за време Турака из суседног Горњег Вртогоша. Тамо су припадали роду Мутавџици, чије је даље порекло непознато.
Цигани-Роми:
-Зека је дошао пре четири године из Муховца – Новобрдска Крива Река. Овде је ковач. Раније су покушавали да се населе у Лопардинце и неки други Цигани-Роми али су их мештани спречавали палећи им ноћу колибе.
Исељеници.
-Рајкинци, Доганџици, Лештарци и Џелеповци – по једна породциа се иселила у Бујановац.
-Лештарци, има их исељених у Врању и Доброшеву.
-Милићи су се иселили у Мали Трновац 1913. године.
-Цветковићи у се иселили у суседни Велики Трновац.
-Деда Мусинци су се иселили у суседни Карадник.
-Некњорци су се иселили у врањско село Стропско.
-Мане је прешао у Собино код Врања.
-Миленковци су се иселили у суседни Раковац.
-Призеткови су се иселили у Богдановац.
-Прочкови, Манићи и Тошићи живеу Врању.
-Јовинци су се иселили у Билинце код Гњилана. Тамо их је одвео Кумбараџија-бег.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
