Порекло становништва села Локва, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Локва је у југозападном делу предела, с кућама које су у присоју Анђина Лаза и Дугог Лаза а између потока Врела и Козаревског Потока.
Воде.
Село је оскудно изворском водом: доњи крај села употребљава воду са извора Лазове Воде, а горњи има уставу Јоргову Воду; стока се поји код извора Рисове Воде у Широком Долу и на Козаревској Реци, која постаје од извора Змајевца код Војсалића. Вода Широког Дола слива се у Козаревску Реку. Поток Врело постаје од Јоргове Воде, састаје се с Вилишким Потоком.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима која се називају Крчевине, Шарено Камење, Рисац, Кршеви, Шибове, Равна, Чукара, Локва и Милова Њива. Многе њиве су подзидане сухомеђинама и плотовима, да их пљускови не би однели у потоке. Сеоска испаша („пашалук“) је у планини Кременштаку и на Ледини.
Старине, име и остали подаци о селу.
Поред реке доскора је постојао Незнани Гроб с каменим стубом и плочом, па је недавно река оборила стуб а плочу померила. Данашње гробље је на Дубовима. Ниже Кременштака, на десној страни реке, вадила се гвоздена руда. Село је добило назив по природној локви, у коју се задржава кишница.
Порекло становништва.
Данашње село основали су Дробњаци Спасојевићи у почетку 19. века.
У доњем крају села су:
-Ракићевићи, 8 кућа, Трајковић, 1 кућа,
У горњем крају села су:
-Луковићи, 4 куће, су од Орловића у Ловцу; предак прешао из Ловца у почетку прошлога века; имају одсељене одељаке у селу Томином Потоку у Топлици.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
