Порекло презимена, село Лиса (Ивањица)

Порекло становништва села Лиса, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Територија овог села личи на коњско седло: предњи крај је према Радаљеву, а задњи (онај део седла који је окренут према коњским сапима) се пружа преко засеока Венца према Лукама.
Делови који се спуштају су лоцирани тако да један крај пада према долини Моравице, а други ка Вучковици. Од 1937. године, када су у овом селу отворени лишански рудници, оно је постало рударско, а у делу према Моравици и Симинцу подигнута је топионица руде антимона. Касније је топионица подигнута на Симинцу.

Законом од 1952. године Лиса је издвојена из Драгачевског среза и припојена срезу Моравичком.

У Лиси су две категорије становништва: староседеоци, са већим бројем домаћинстава, и дошљаци, рудари који су се населили по отварању рудника. Ту су настањене следеће фамилије:

Оцокољићи, 56 K. (Васиљевдан), сматрају да су се прво населили овде, па су неки отишли колибама, у Равну Гору, испод Мучња, и тамо остали. Истог су рода са Оцокољићима y Равној Гори. Куће им се налазе између Венца и Рашћанске пећине. Из ове фамилије има и један доктор наука (др Мирослав Оцокољић,
агроном). Оцокољића има y Гучи и Чачку. Насеље где су куће Оцокољића окренуто је према Моравици.

Солдатовићи, 4 к. (Јовањдан), од њих воде порекло фамилије Пантовића и Мићовића, које су промениле презиме из страха од освете. Ово презиме казује да потичу од солдата-војника, који су чували границу између Србије и Турске, која се протезала преко Радаљева, Лисе и Венца, све до 1833. године. Из ове
фамилије је хајдук Солдатовић.

Комадинићи, 10 к. (Никољдан), њихов предак је дошао из племена Кучи у другој половини 18. века. Има их одсељених у: Соколићима, Милићевцима и Заблаћу код Чачка. Нису мењали презиме. У последње време настанили су се и у: Чачку, Београду, Лукама, Гучи (3), Немачкој (2). У Комадиниће је ушао један Маркићевић из Негришора.

Мићовићи, 7 K. (Јовањдан), истог су рода са Пантовићима. Пантовићи и Мићовићи су се саселили у Чачак, где су њихови потомци постали познати апотекари и лекари.

Ајдачићи, 26 K. (Аранђеловдан), заузимају средишњи део засеока Солдатовића. Њихове куће се налазе поред дубоког Ајдачића потока, који се улива у Моравицу. Има их одсељених у Мршинцима и Трбушанима код Чачка.

Вратоњићи, 28 K., славе Никољдан. Потомци Вратоњића тврде да су презиме добили зато што су се њихови преци вратили из Паноније, где су се били одселили. Неки су сишли на Сењак, на Буковицу, где су имали штале за стоку и колибе. Данас их има у: Београду, Чачку, Гучи, Ивањици и другим местима.
Вучетићи, 4 K. (Ђурђиц), данас их има одсељених y Ивањици (2 K.) и Међуречју.

Ђуровићи, З K. (Ђурђиц), већином су били рудари.

Јованчићи, 8 K. (Ђурђиц), воде порекло од Гусиња (Гусињска нахија) и у роду су са Радосављевићима, Лончарима и Маринковићима.

Јововићи, 5 K. (Ђурђиц), највероватније су од Васојевића, и то од Мијамановића.

Грујовићи, 1 к. (Аранђеловдан), воде порекло од Грујовића из Вучака. Предак им се населио y Лису y другој половини 19. века. Између два светска рата неки су се одселили y Лозницу код Чачка. Данас их има у Чачку (4 K.).

Милићевићи, 26 K. (Јовањдан), заузимају простор око Рашћанске пећине. Има их одсељених y Чачку (3).

Маџаревићи, 15 к., славе Никољдан. Њихово презиме (Маџари=Мађари) показује да су се неки досељеници у Панонску низију вратили „из прека“. Поред усмених предања и само презиме упућује на такву могућност.

Манојловићи, 6 K. (Аранђеловдан), су староседеоци и представљају ретку фамилију y Моравичком Старом Влаху.

Лалићи, 5 K. (Ђурђиц), такође су ретка фамилија. Куће им се налазе на преседлини венца који се протеже од Лука до Радаљева.

Боровићи, 1 K. (Ђурђевдан), највероватније су се доселили из Даића (Беле Стене).

Пандуровићи, 11 к. (Аранђеловдан). Пандуровићи, Кнежевићи и Милосављевићи (З к.) одселили су се y Младеновац (Шумадијска Колубара), заједно са Неговановићима, досељеним из Старог Влаха.

Танкосићи, 7 K. (Ђурђиц), су дошли за време Карађорђа из Трудова. Има их y Пшанику, у Драгачеву.

Синђелићи, 5 K. (Ђурћиц), фамилија су познатих свирача-хармоникаша. Има их y Ивањици.

Танасијевићи, 4 K., славе Ђурћевдан.

Савићи, 1 K., славе Аранђеловдан.

Ракоњци, 2 K. (Ђурћиц), доселили су се од Сјенице.

Перовићи, З K., славе Јовањдан.

Шарчевићи, славе Ђурђиц, више од сто година су становници овог села. Има их у Ивањици.

Шулубурићи, 41 K. (Никољдан), насељавају онај део Лисе који је окренут према Вучковици. Тај крај је богат шумом и кречњаком, а ова фамилија је позната по производњи креча и ћумура.

Јоловићи, 15 к. (Никољдан), смештени су y засеоку Венац. Истог су рода са Комадинићима из истог села, па и данас одржавају родбинске везе. Јоловићи, или Јолићи у Полому, и Дмитровићи један су род, славе исту славу и старином су из Старог Bnaxa. Данас их има у Конареву код Краљева и Чачку.

Шолајићи, 2 K. (Ђурћевдан), раније су били већа фамилија. Познати су били трговци Шолајићи y Ивањици.

Из Лисе су се одселиле следеће фамилије:

Ниџовићи, нема их више у Лиси.

Стевановићи, у Бресницу код Чачка су се доселили из Лисе тридесетих година 19. века.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.