Порекло становништва села Лепчинце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Лепчине је планинско село; лежи на земљишту испресецаном долинама, оголићеном и доста неродном. Околна насеља су: Копањане, Марганце и Ћурковица.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе називе: Студени Кладенац,Чешма, Белчински Кладенац и др.
Земље и шуме.
Крајеви – потеси око села носе ове називе: Гарваница, Буковац, Ширина, Чука, Пољана, Војводина, Трештено Дрво, Голишевац, Јазвиње, Голема Падина, Динијац и Село.
Тип села.
Лепчинце је село разбијеног типа. Дели се на махале чија су међусобна одстојања знатна. Десно од Лепчинске Реке (старо име Тетинска Река) су махале: Мишинска, Вучинска, Станојинска и Јерска. Леве од реке је махала Рошаци. У свакој махали живе становници једног рода.
Лепчинце је 1955. године имало укупно 53 домаћинства.
Постанак села и стрине.
Остаци старина указују да је овде постојало неко старо насеље. Старине се налазе на мессту Село. Тамо су њиве и сеоско гробље. У њивама се изоравају: „зидовинке, згурија, ковачка огњишта“ и друго. По причању, старине су остале од села предњег народа („стари народ све узумреја“). Ниже потеса Село, крај Лепчинске Реке је стара црква у рушевинама, поред имања Стојана Пешића. Стање рушевина је такво да се види како је постављена у правцу исток-запад. Дужина јој износи око 12, ширина око 3 м. Очувани зидови местимично су високи 3 метра. За израду зидова употребљаван је камен лепљен малтером. У зидовима се познају нише. Натписа нема али с види да је било фресака. Од мештана се може чути да је црква порушена када је уништено село у Селишту. Изгледа да рушење није било давно. Око Црквишта се познају стари гробови урасли у трње и шуми. На једном надгробном крсту постоји оштећен стари српски натпис. Код ове црквине мештани се скупљају на Спасовдан, када је сеоска слава.
Данашње Лепчинце основала су три брата – Вуча, Миша и Станоја. То је било крајем XVIII века, пре око 160 година. Браћа су дошла из села Нерава у Горњој Пчињи. Овде их је „на празнину“ упутио врањски паша, свакако Мехнед-паша, умро 1826. године. Сваки брат заузео је доста земље „куде да направи кућу“; тако су основали три посебне махале: Вучинску, Мишинску и Станојинску. Касније су се доселили припадници рода Јерци.
У Лепчинцупостоји манастир Св. Пантелејмона, вероватно саграђен у XIX веку. Изгледа да је пре тога ту била рушевина неког старог храма. Манастир се налази на крају села, у махали Јерци, према суседном Копањану. Располаже са око 6 хектара земље, шумом, а до скора је имао доста живе стоке – оваца, волова и коња. У њему стално борави један калуђер. На дан Св. Пантелејмона код овог мансатира приређује се велики сабор – траје два дана и једну ноћ. Године 1944. Бугари су запалили два манастирска конака и друге манастирске зграде у оквира у манастиру.
Порекло становништва.
У Лепчинцу су родови:
-Вучинци, Мишинци и Стојанци – славе Никољдан. Потичу од поменуте браће: Вуча, Мише и Станоја. Доселили су се пре око160 година из Нерава и Горњој Пчињи. Стојан, 67 година – Таса – Пеша – Цветко – Станоја, један од браће који се доселио. Станоје је имао синове – Цветка, Јанка и Стојана.
-Тошаци, Ваведење, су грана рода Мишинци.
-Јерци, Ђурђиц, су се доселили после предњих родова. За њих се каже да су „из неког косовског села Јерова“. Мештани кажу: „Сигурно и они добегли због кривице, па их овде населио паша“.
Исељеници.
-Јерци, две породице су се иселиле у Врање.
-Мишинци, три породице су се иселиле у Врање.
-Вучинци, једна породица живи у Нишу, друге њихове породице живе у прешрвским селима Ораховици и Трнави.
-Чифчиларци живе у Декутинцу код Владичиног Хана.
-Ђоринци су се иселили у село Ђоринци поред Јужне Мораве. Грана су од рода Јерци. Тамо су прешли пре 115 година.
-Рошанци и Паунци су се иселили у Миланово.
Из Лепчинаца има исељеника и у Преображењу.
-Димитријевићи, грана рода Рошаци (или Тошаци), су се иселили у Рељан код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
