Порекло становништва села Купининце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Купининце је мало село на граници алувијалне равни Јужне Мораве са запада и брежуљкастог земљишта, састављеног од језерских наноса са истока. Околна села су: Златокоп, Доње Требишње, Александровац и Доњи Нерадовац.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара.
Земље и шуме.
Око Купинанаца леже ови потеси: Завој, Аниште, Црквиште, Селиште, Смолница, Црешњетине, Големе Њиве, Шаварике, Вирови (ливаде), Базовке, Наднерадовце и Слатина.
Тип села.
Копининце је село збијеног типа. Притешњено је између одсека на југозападу и Требишњске реке на североистоку. Поједини делови се зову по родовима, Чуљанци, Деда Младеновци итд.
Купининце је 1955. године имало укупно 39 домаћинстава.
Постанак и име села, старине и прошлост.
Потес Селиште је десно од Требешињске Реке. Ту су данас њиве по конопљом. До Селишта је место Црквиште. На Црквишту се познаје неколико надгробних крстова и „црепутине“. Постоје и велики сеоски крст. Неки мештани мисле да је на Црквишту била црква Св. Недеље. Она је припадала „предњем селу“.
Не зна се тачно када је основано данашње Купининце. Најстарији род у селу су Чуљанци. Изгледа да су они оснивачи села. После њих, пре око 130 година, доселили су се Деда Младеновци, потом Мосинци, Шопови и остали родови.
Село је добило име јер је „крчено у грмотину“.
До 1878. године земља Купининца „била је турска“; припадала је појединим муслиманима насељеним у Врању. Они су се звали: Осман, Садик, Курта, Оџини, Селимови и други. Срби су радили на њиховој земљи – „били су чифчије“. Поменуте године земља је купљена од Турака, који су се иселили. Онда је Купининце имало око 15 српских домова.
Аниште је испод села у пољу. До пред крај турске владавине ту се налазио један хан на важном путу Куманово – Ристовац – Сурдулица. Поменути хан је држао неки Грк, потом неки Нејко и Карафил из Доњег Требишиња – кажу Нејков Хан. Про 1878. године „још су Турци били овде“, када је опао значај поменутог пута због чега је хан порушен.
Купининско гробље је код цркве села Доња Требешиња.
Сеоска слава је првог дана Духова.
Порекло становништва.
Становници Купининаца се деле на ове родове:
-Чуљанци, Никољдан, су, како је поменуто, најстарији род у селу. Сва је прилика да се однекуд досељени.
-Деда Младенови, Ђурђиц, су се доселили пре око 130 година из суседне Доње Отуље. Тома, 70 година – Јања – Младен – Ђорђија, оснивач рода који се доселио. У Доњој Отуљи припадали су роду Симоновци. Даље порекло је из Пољанице.
-Мосинци, Аранђеловдан, и:
-Барбутци, Никољдан, су досељени у турско доба из Горњег Нерадовца.
-Шопови, Аранђеловдан, су се доселили за време Турака и Црвеног Града у Горњој Пчињи.
-Топалци, Никољдан, су досељени за време Турака из Доњег Жапског. Тамо су припадали истоименом роду. Даље порекло је из Нерава у Горњој Пчињи.
-Додинци, Никољдан, су „слаб род“. Оснивач рода се доселио однекуд пре 1878. године.
-Луткини, Аранђеловдан, су досељени пре 1878. године из Доње Отуље, где су припадали роду Копањанци. Њихово даље порекло је из Дубнице код Врања.
-Јовчићи, Никољдан, су се доселили 1920. године из Великог Буштрања. Тамо су припадали роду Баба Тренинци. Даље порекло им је из махале Узова код Пелинца, у сливу Пчиње.
-Поганци, Аранђеловдан. Род је основао неки Таса. Доселио се однекуда као слуга 1878. године. Имају рођаке који су се из Купининаца преселили у Александровац и Ратаје.
-Миланови, Аранђеловдан, су из Доњег Требешиња.
-Смиљкови, Аранђеловдан, су се недавно доселили из Доњег Требешиња. Тамо су припадали роду Дурини.
Исељеници.
Из Купининаца има знатан број исељеника. Око десет породица живи у Врању а приближно исто у околини Лесковца.
-Чуљанци, две породице су се иселиле у Мали Трновац.
Купининчани су се иселили у Сурдулицу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
