Порекло становништва села Крушево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Крушево, с потесом, је на присојној страни развођа горњих токова Јошанице и Себечевске реке и у долини Крушевског Потока, леве притоке Јошанице. Опкољавају га брда Буквар, Дуб и Коса према Лукару.
Тип села.
Куће су у увалама и y долинама потока, удаљене једна од друге, деле се на махале које називају по родовима, а једна је Латинска Махала (била насељена католичким родовима, сада мухамеданским). У село се убрајају посебна мала насеља Штедим са кућама по брду Дубу, крај Осоје и заселак Јаничари cа кућама између Горанџске Реке и сеоског пута који води за Горанџу.
Воде.
Село и крајеви пију добру воду. У Крушеву су Кладенац, Јусуфова Вода у Латинској Махали, Сува Вода, Ферхатовача, Сантрач, Чесмице, Смајовача и Појила за стоку; y Јаничарима су Вода у Башчи, Јошине, Корита и други мањи извори. Крај Осоје је сиромашно водом. У њему је Лаз–Вода, а то је стублина на уставу и Поћестен (под кестеном) је стублина која пресушује. Ниже села тече Горанџанска Река. Воде у планини Турјаку су Билалова Вода, Шемова Вода, Локва, Језеро, Студенац, Марковац, Хајдучка Вода и Појила.
Земље и шуме.
Њиве су слабе, јер су на надморској висини од око 1000 м, па се становниптво више бави сточарством, мање земљорадњом. Потесима Штедиму и Крушеву припадају њиве: Ћерлек ниже куће, Селиште усред села, затим Милишина Њива, Вотњак, Брајиновце повише кућа, Калдрма код куће Копораца, Башча c воћкама, Клече с воћкама, Велика Њива, „Њиве на зове“ (код зова), Заховача, Борови, Кисељача, Чардолија с ливадама, Бешировача, Мрамор, Њивче, Ливадки, Ибровача, Бедрика, Рушевица, Дразговац, Амбариште, Брајина Чесма; у Јаничарима: Крчевине, Лас (Лаз), Десетак, Запис, Стојанова Њива, Кривача, Брежина, Чардачине, Данијалове Њиве, Прокове Њиве; у Осоју Рањка, Дебело Клече, Равнина, Алкови Станови, Шљиве; испаше, ливаде и шуме: Метаљица, Љута Ливада, Мујово Поље, Грохот, Дуги До, Шпат (Коса), Крш, Маква, Луке, Орнице, Лазине, Склад, Буче, Јајшчаре, Падине, Селиште, Станиште, Боровић, Брањевац, Врлетница, Прла, Честа, Паљевине, Османовача, Шкрбина Страна, Чађа, Границе, Сокак, Чајир. Сточарски станови су по Ибровачи и Грохоту под Турјаком. Називи у Турјаку: Велике Равнине, Орнице, Ганићево Брдо, Боровњак, Велики Крш, Плоче, Кауше, Мујово Поље; у планини Црвљивцу су Студенац, Лазови, Раките и Вр(х).
Старине, историјат, постанак и име селу
Име села споменуто је у Сопоћанском поменику. Старо село било на Селишту, ниже кућа у Крушеву. У Јаничарима има „грчко“ гробље повише кућа Дупљака; недалеко од њега је Чемараско (Џемаларско) Гробље. По предању село су основали досељеници из околине Крушевца 1830. године и дали му име Крушево по Крушевцу. По забелешци у Сопоћанском споменику предање није тачно. Године 1948. село је имало 471 становника.
Порекло становништва.
Арбанашки родови:
-Лотинци, 8 кућа, су Клименте из Улотине код Андријевице, старином из Ругове.
-Џефердари, 3 куће, су Хоти у Штедиму су досељени из Расна на Пештеру, претходно су били у Покрвенику.
-Троковићи, 2 куће, су Шаљани са Пештера.
-Билали, 4 куће, су Хоти, досељени из околине Крушевца 1830. године.
-Троковићи, 3 куће, и Џефердари, 3 куће, су у Јаничарима.
Српски родови:
-Копорци, Гусињци, 23 куће у Крушеву, 7 кућа у Осоју и 3 куће у Штедиму, су Кучи, досељени из околине Крушевца, били у околини Гусиња, па дошли овамо „пре четири паса“.
-Колашинци, 5 кућа у Крушеву, једна кућа и Осоју, су из ибарског Колашина, досељени око 1880. године.
-Дупљаци, 3 куће, отац им се доселио из Дупљака око 1900. године.
-Бишевци, 5 кућа, су Кучи, досељени из рожајског Бишева.
У Јаничарима су:
-Копорци, 1 кућа, су од Копараца у Крушеву.
-Пуљићи, 1 кућа, су старинци.
-Пиштољи, Црнишани, 2 куће, су од Пиштоља у Јошаници.
-Дупљаци, 3 куће, су од Дупљака у Крушеву.
-Драшковић, 1 кућа, су досељени из пештерских Делимеђа око 1880. године.
-Мартиновић, Колашинац, 1 кућа, је досељен из ибарског Колашина. Био у Новом Пазару.
-Бишевац, 2 кућа, је Куч из Бишева, досељен 1914. године.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
