Порекло становништва села Крива Феја (по књизи Крива Веја), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
фото: Душко Мартиновић (Panoramio)
Положај села.
Главни део овог села је на терену једнолике висине, који је између дубоке долине Соборштице и Краварничке Реке. Поједине махале су на ивици тога терена према долинама, које га ограђују.
Средишњи део села, где су црква, школа и нешто кућа, које чине малу Старо Село (где су Тодорови и Мијини) је до места звано Језеро; Старо Село је са леве стране долине Стојичине Баре, чији поток тече ка Лисинском Риду.
Ма(ха)ла Чикина Бара или Петровска Мала простире се од Стојичине Баре и долине потока Рисиног Рида, где је Јастребова Чука, до Соборштице. Куће према Рисовом Риду су изнад долине по риду Китине Кошаре. Део ове мале према Сорбоштици је по странама Орашачке Долине. У долини под Прештипом су Петровци.
Паланачка или Горња Мала налази се испод Ветрине Воденице, изнад које је Кадијина Чука. Куће су испод насипа а у изворишту Горње Реке или Соборштице, које је под Каменитицом и Дубоким Преслапом.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шума је раније захватале већи простор, па су мештани околних села Црног Врха и Новог Села присвојили знатан део кривофејског земљишта.
Тип села.
Ово село је разбијеног типа, подељено на мале:
Старо Село или Чакину Бару у којој су – Петровци, Банковићи, Мишорци, Станимировци, Ковелинци, Деда-Стаменкови или Каленци.
Горњу Малу – „Паланчање“ или Бошковићи, Ивковићи, Ковелинци, Чаушевци и Зарзевци.
Ајманичку Малу – „Ајманичање“, којих има и у другим малама.
Чаушевски Малу – Чаушевци и Ковелинци.
Гнојиште – Чаушевци, Станимировци и Шуглевци.
У селу је 180 кућа.
Старине у селу.
У селу постоји Црквиште, где је за време Турака подигнута данашња црква. Постоји предање, да је била латинска, као и оближње старо гробље а да је храм био Св. Петар и Павле. „Баштина“ тих Латина било је Татариште у Соборштици.
Селиште је до цркве, где је Старо Гробље; на њему су се налазиле цигле, ћерамиде, судови, плоче а распознају и рупе.
О Градишту постоји предање, како је ту постојао збег и како се народ ти крио од Турака.
У блискоме селу Клисурици веле, како је ту „кале“ (град) постојало „пред бој на Косову“.
Постанак села и порекло становништва.
О староме насељеу Криве Феје постоји веровање да су становници блиског села Клисурице, „Клисурчани“, били „Кривовејци“, што се потврђује предањем у Клисурици, да су је заселили досељеници из Криве Феје.
-Ајманичани су најстарији род у селу, који су досељени из Киселице. Старцу Марку Радоичићу (преко 100 година) дошао је прадед, који се звао Стојан, који је оставио Богдана, овај Радоицу а Радоица – Марка. Још се на узимају.
-Петровци су из Ујна, где им је породица била стара и велика („старо поповско кабиле“), од ње је било 77 попова. Али су се затрли, јер и је, веле „стасала крв“ (сазрела крва, како народ верује). Једнога им попа на бачевини обесили и „од тога сви избегли и затрли се“. Онда је „деда Петрт прешао у Криву Феју и усинили га деда Јаничкот“ (Јанко).
-Паланчани су из Паланке. Дошао предак им, деда Јован пре 110 година – живео око 100 одина, умро пре 30 година, као бећар, па се овде оженио и довео мајку и браћу.
-Зарзевци су из Мусуља.
-Чавушевци, чији је предак – деда Џива – дошао из Шипковице.
-Ковелинци су старином из Новог Брда. Најпре су због беде добегли у Првонек, одакле су прешли у Љубату. У Љубати имали лепо сестру, коју им отму Арнаути. У Љубати се звали Аџијинци, како се и данас зову у Љубати – где славе Никољдан; преци им ишли у хаџилук. Тамо су у почетку били слаби. Предак, који се доселио у Криву Феју, је био ковач.
-Мишарци су „од паланачко“ (из околине Паланке, по причању неких из Дуката). Од њих је по оцу старац Иван (кућа у Селишту) а по мајци од Чаушеваца.
-Димитријевић (Сотирко), механџија у Кривој Феји, је родом из Мусуља а мајка му је је од Чаушеваца у Кривој Феји. Био је момак у селу и тако се настанио.
-Станимировци су из Ујна. Дошао им прадед, старцу од 80 година, Станимир. Данас су у VI степену сродства и не узимају се. Славе Никољдан и Аранђеловдан.
-Мијини су из Дуката, одакле су им преци досељени пре 200 година. До њих станују:
-Тодорови, који су већ прешли 4 појаса; Тодор – Стоилко – Станко – Димитрије.
-Шуглевци су из Љубате, славе Аранђеловдан и Илиндан.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
