Порекло становништва села Краставче, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Кроз Краставче протиче Кутинска Река, која село дели на два дела. Један део се зове Село а други Језеро. Село се протеже са леве стране Кутинске Реке и њега пресецају четири потока: Ливоровац, Сокак, Брдарева Долина и Добра Поточина. Језеро је на десној обали Кутинске Реке. На уласку у овај део села протиче мања речица Бучан. Краставче се граничи са осам села: Доњи Душник, Гар, Бабичко; Горње Власе, Марина Кутина, Чагровац, Дуга Пољана и Миљковац.
Земље и шуме.
Већи део сеоског атара је под шумом а њиве су на потесу Дубац. Најбоља земља је поред Кутинске Реке. Тај део се зове Поље.
Клима.
Краставчани памте врло оштре зиме. Те зиме су називали „голем студ, скрч, сече од студ и др“. Кише у селу „долазе“ најчешће „од куде Бабичко“ а ређе „из Тумбу“ или „од Душник“.
Занимање становништва.
Као и у другим селима у Горњем Заплању, и у Краставчу је било највише оваца, тако да су неки „три пута иљадили“, односно имали су по 3000 оваца. После Другог светског рата гајен је дуван у већем обиму а последњих година има доста акција у скупљању шумских гљива, које продају разним откупним предузећима.
Постанак села и прошлост.
За Краставчане се може поуздано рећи да су средином XVIII века у њему живеле три породице: Илићи (Недељкови), Величковићи (Рожинци) и Величкоовићи други (Ђорђини). Ове три породице су староседелачке. Постоји једно предање о „проклетству“ ових фамилија. Предање вели да је неки владика ишао у село да „свешта масло“. Владика је јахао на коњу и у близини села натерао коња да прескочи неку ограду.Том приликом коњ је подерао трбух, пао и повредио владику. Тада је владика проклео три куће у којима су живеле поменуте породице овим речима: „Да за век у село од њих буда само по једна кућа“. Познаваоци села, кажу, да се та клетва остварила.
Име села
Крастевче се, кажу мештани, некада звало Железник, што везује за римску топионицу железа у селу, како претпостављају да је некада, у доба Римљана, постојала. Име Краставче потиче из доба Турака и то по краставцу од 12 ока који је родио у овом селу. Касније су Краставчани покушали да селу дају име Житорађа, али то није прихваћено. И 1934. године покушали су да село прозову Петровац, али ни то им није успело.
Порекло становништва.
-Ристићи. Фамилију је засновао Милан 1875. године, доселивши се из Чагровца. У селуих има једна кућа, Нишу две и Алексинцу једна. Носе надимак Пузини и позната је по штедљивости. Славе Аранђеловдан.
-Цветковићи. Родоначелник овог рода је Цветан, који се 1810. године доселио из Чагровца. У селу их има 7 кућа а одсељених у Нишу, Краљеву и Оџацима. Цветан је био слуга код Турчина Шерифа, који му је, после служења, дао имање да заснује породицу. Славе Аранђеловдан.
-Илићи. Род је засновао Илија око 1840. године. Илија је призећен у Краставче дошавши из Великог Боњинца. Илија је био козар код Турчина. Козе је чувао само преко лета. У селу их има три куће а расељених их има у Нишу, Зајечару и Немачкој. Славе Митровдан.
-Тодоровићи. Оснивач рода, Тодор, доселио се из Бердуља око 1830. године дошавши са женом и ситном децом, јер је тамо убио Турчина, који је покушао да му обљуби жену. У селу их има 8 кућа а одсељених их има у Брзом Броду, Нишу, Београду, Шапцу и другим местима. Славе Никољдан.
-Младеновићи. Заснивач фамилије, Младен, дошао је око 1850. године са бугарске границе. Овај род има следеће породице:
-Младеновићи, Стаменковићи, Ђорђевићи и Јанковићи. У селу их има 7 кућа, Нишу – 9 кућа и Алексинцу једна кућа. Славе Јовањдан.
-Ранђеловићи (Маркићи и Плачковци). Фамилију је основао Младен око 1850. године. Доселио се у Краставче са бугарске границе. Разлог досељења је неслога са братом. У Краставчу се призетио. У селу их је само једна кућа док их у Нишу има пет. Маркићи се зову по деда Марку а Плачковци по „меком“ срцу. Славе Јовањдан.
-Станковићи. Око 1850. године Младен је дошао са бугарске границе и засновао ову фамилију. У селу их има 6 куаћа, Нишу 10, Гаџином Хану једна, Лесковцу две, Загребу једна, Габровцу једна и у другим местима. Из ове фамилије има наставника, професора, пилота, инжењера и политичара. Славе Јовањдан.
-Станојевићи. Фамилију је засновао Станоје око 1830. године. Доселио се из околине Пирота. У селу их има 6 кућа, Нишу 11, Брзом Броду две, Медошевцу једна, Горњој Топоници једна а има их у Лесковцу, Ћићевцу, Мариној Кутини и другим местима. Славе Никољдан.
-Стаменковићи. Станко, оснивач рода, је дошао из Црвене Јабуке. Имао је више деце. Постао је богат. У селу их има две, Нишу 3 и Београду једна кућа. Славе Јовањдан.
-Мишићи (Мишинци). Оснивач рода Тодор доселио се из Дуге Пољане. У селу их је једна кућа, Нишу 3 куће. Надимак фамилије је Мишшинци због презимена. Славе Никољдан.
-Величковићи (Ђорђикини). Ово је поменута староседелачка породица. Имају једну кућу у селу и у Нишу 5 кућа. На ову фамилију се односи она клетва. Надимак им је Ђорђикини. Славе Аранђеловдан.
-Илићи други. Фамилија је староседелачка и једна од „проклетих“. У селу их има једна кућа, Нишу 5, Оџацима једна кућа. Славе Аранђеловдан.
-Величковићи други (Рожинци) Ово је трећа староседелачка фамилија. Воде порекло из Црне Горе. У селу их је две куће, Нишу, Чачку, Кладову, Брзом Броду по једна кућа. Фамилија је напредна. Имају доста интетлктуалаца и политичара. Славе Алимпијевдан.
-Милутиновићи. Род је основао Ђока око 1815. године. Доселио се из Црвене Јабуке. У селу их је 3 куће и Нишу две. Славе Аранђеловдан.
-Петровићи. Фамилију је засновао Петар око 1817. године. Не зна се одакле је дошао. У селу их је једна кућа, Нишу 4, Канади и Оџацима по једна кућа. Славе Аранђеловдан.
-Стојиљковићи. Фамилију је засновао Стојилко око 1850. године. Доселио се из Дуге Пољане из фамилије Пачуговци. У селу ије је 3 кућа и Нишу 11 кућа. Славе Никољдан.
-Стојилковићи. Не зна се одакле су досељени. У селу има 5 кућа, Нишу 12, Бољевцу једна и Немачкој 3 кућа. Славе Аранђеловдан.
-Стаменковићи, Ранђеловићи и Јовановићи. Не знају оснивача рода, али знају да су досељени око 1835. године из Модре Стене. У селу их има 6 кућа а одсељених у Нишу и другим местима. Има их у Аустралији и Немачкој. Имају надимак Бркаци, по Петру, који је имао велике бркове. Славе Аранђеловдан.
-Милчићи. Оснивач рода Милча доселио се из Црвене Јабуке. У селу их има две и у Нишу две куће. Славе Јовањдан.
-Вучковићи. Фамилију је основао Вучко, који је 1780 дошао са Косова. Вучко је имао више синова тако да сви у фамилији носе презимена по синовима а не по Вучку. У селу имају 24 куће, Нишу 55. Осим тога има их у Београду, Апатину, Француској, Канади, Немачкој и другде. У фамилији има много инетелектуалаца и значајних личности. Славе Аранђеловдан.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
