Порекло становништва села Катун, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи у сувој долини правца северозапад-југоисток. По дну долине су куће и воћњаци, док су на странама долине и на земљишту око ње њиве са житом, кукурузом, виновом лозом и дуваном. Околна насеља су: Миливојце, Дубница, Бели Брег, Вртогош и Павловац.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара, дубине од 4 до 6 метара и са једног извора-кладенца. За време Турака у Катуну су постојале три чесме чија је вода била спроведена са извора из села Бели Брег, извор у Доњој Махали.
Земље и шуме.
Око Катуна леже потеси са обрађеном земљом: Стара Река, Бара, Ширина, Горетина, Инатовац, Рид, Цер и Кавгалинка. По ослобођењу од Турака становницима Катуна држава је доделила потесе са шумом и пашом на гребену Карпине. Ти потеси су: Кованица, Свињска Рупа и Вирови.
Тип села.
Катун је село збијеног типа. Куће су груписане у четири махале: Доња, Овој Страна („од куд север“), Павлова и Горња Махала.
Катун је 1951. године имао 81 домаћинство.
Постанак села, старине и прошлост.
Јужно од села је потес Старо Село, данас под њивама. На Старом Селу становници из Катуна налазили су рушевине од кућа. Становници тврде да је овде некада било насеље. Северно од Катуна налази се место Гробиште. Неки мештани мисле да су то „римски гробови“.
Западно од села је „заветина Спасовдан“. Ту су три храста и једна крст. Око заветине се познају остаци од неких старих гробова (постоје побијени каменови). На мету Пржар, идући у суседно село Миливојце пре неколико година мештани су ископали велики земљани ћуп. Он се чува у дворишту основне школе.
Како је познато термон „катун“ може бити од средњевековних влашких сточара. У путопису Б. Курипешића наводи се да је једно аустријско посланство 1530. године на путу за Цариград, преноћило у селу Катуну (Khatum). Тај се помен односи на данашњи Катун, јер лежи на попречном путу Косово Поље – Врање – Власина – Цариград.
Данашње становништво Катуна је досељено. Из његовог казивања не зна се сигурно да ли је село Катун из прве половине XVI века потојало непрекидно све до данас или је оно после тога живот прекидало. Факат да у њему нема очуваних старих родова даје повода на закључак да је данашње село обнављано. До 1878. године мештани Катуна нису имали своју земљу, већ су радили на имањима муслиманских чифлик-сахибија. Пред крај турске владавине у селу су затечена „три господара“ – Шефкет, Алија и Заим. Поменуте године мештани су купили земљу од исељених чифлик-сахибија.
Сеоска слава је Спасовдан. Тада у Катун долазе гости и одржава се сабор.
Гробље данашњих мештана налази се у суедном Павловцу.
Порекло становништва.
Досељеници познатог порекла:
-Тасићи, Никољдан, су се доселили пре 100 година из Миланова, који лежи на десној страни Јужне Мораве. За време Турака радили су на земљи чифчик-сахибије Заима.
-Чичкови, Аранђеловдан, су досељени посел 1878. године из Горњег Нерадовца, где имају истоимених рођака однекуда досељених.
-Инатовци, Никољдан, су старинци из Инатовца, ранијег малог насеља на атару Вртогоша. Овде су се доселила за време Турака три брата.
–Дошљаци и Трајчилови су раније чинили један род. Славе Аранђеловдан. Досељени су у турско доба из Несалца у Прешевској Црној Гори.
-Жбевци, Аранђеловдан, су се доселили из Жбевца у време када је Катун био под турском влашћу.
-Чифчије, Никољдан, су досељени пре 23 године из планинско села Сурдула. У Катуну се најпре „били чифчије куде попа“.
-Величковићи, Аранђеловдан, су досељени из Липовца. Одатле су отишли као колонисти у Метохију па се за време Другог светског рата повратили у Катун.
-Маџини, Св. Петка, потичу од деце коју је довела мајка, која се из Врања преудала овде.
Досељеници непознатог порекла:
-Црнинци, Ваведење. Оснивач рода је био неки Црна. Имао је седам синова: Павла, Менка, Здравка, Станка, Дену, Миту и Милана. Од њих потичу садашње породице. Аритон, 80 година – Стеван – Павле – деда Црна.
-Козиче и Курлини, Ваведење. Оснивач првог рода звао се Ивко.
-Лазинци и Сулејманци, су раније чинили један род. Славе Св. Јована Крститеља.
-Шаркови, Никољдан. Оснивач рода звао се Никола.
-Голаци, Никољдан. Оснивач рода био је деда Стоша.
-Рци, Аранђеловдан. Оснивач рода био је деда Никола. Припадници овог рода купили су од Турака довољно земље и сада су најимућнији у селу.
-Секулци, Зајчики, Чевинци – сви славе Никољдан.
-Митићи, Петровићи и Шуте – сви славе Аранђеловдан.
Исељеници:
-Игновци, једна породица се иселила у Београд.
-Црнинци, једна породица се иселила у Табановце код Куманова и једна у село Доње Цинковце код Лесковца.
-Цветковци су се иселили у суседни Бели Брег.
-Јанковци, Денини и Николинци су се иселили у село Содерц код Врања.
-Бушини и Дејковци су се иселили у суседни Павловац.
-Цветановци су се иселили у Жбевац.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
