Порекло становништва села Карадник, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Карадник је пољско село; лежи у котлинском дну у плиткој долини једног повременог потока, издужену у правцу северозапад-југоисток. Околна насеља су: Доњи Вртогош, Српска Кућа, Лапрдинце и друга.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара. Даље од села избијају мањи извори: Ћутук, Бара и Вакелејска Чешма.
Земље и шуме.
Око насеља су ови потеси: Морава, Смолница, Росуља, Преко Јасен, Градиште, Лозје и Јашански Дол.
Тип села.
Као и долина у којој лежи, тако је и село Карадник издужено. Лево од потока лежи Долчинска а десно Тераћевска Махала.
Карадник је 1951. година имао 63 домаћинства.
Постанак села и старине.
Југоисточно од Карадника, на граници са Доњим Вртогошем, лежи мало узвишење Градиште. Оно је лево од Јужне Мораве, на месту подесном за одбрану. Ту је постојало утврђење. На Градишту су данас њиве у којима мештани изоравају камен, „тугли“ и местимично се налазе стари гробови, положаја исток-запад. На потесу Куси Дол, југозападно од села, постоји црквиште – познају се слаби остаци од зидова.
Када је основано данашње село не може се тачно утврдити. У традицији се наводи да су оснивачи села биле „три куће“; од њих су се намножили данашњи родови: Деда Трајкови, Јоцини и Тараћевци. Остали родови дошли су у основано насеље. Становници Карадника за време Турака живели су на својој земљи. По ослобођењу 1912. године од појединих градских Турака мештани су куповали плодну земљу поред Јужне Мораве чиме је сеоски атар проширен.
Гробље лежи северозападно поред села.
Сеоска слава је Спасовдан, а „завет Средопосница“ у марту.
До 1912. године у Караднику је било Цигана муслимана. Они су се иселили у Бујановац.
Порекло становништва.
У Караднику су ови родови:
-Деда Трајкови, Ђурђиц, су оснивачи села. Не зна се одакле су досељени. Једна њихова грана зове се:
-Ђорђијини.
-Јоцини, Св. Алимпије Столпник, су такође оснивачи села. Не знају за своје порекло.
-Тараћевци, Св. Алимпије Столпник, такође спадају у осниваче села. Не знају за своје порекло.
-Качарци, Велика Госпојина, су се доселили за време Турака из Радовнице у Горњој Пчињи.
-Кирци, Св. Алимпје Столпник, су досељени за време Турака из неког села у Горњој Пчињи. Млађа су им презимена:
-Бакалејци и Торбеши. Бакалејци славе Аранђеловдан, славу неког „призетка“.
-Деда Мусини, Ђурђиц. Род је основао деда Муса, досељен из суседног Лапрдинца. Тамо су им рођаци Лештарци, Масинци и други. За поменутог Мусу се прича да је „био јунак човек“. Припадници овог рода сачували су неке њиве на планини изнад Лапрдинца.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
