Порекло становништва села Калабовце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Калабовце је мало пољско село у непосредној близини Биновца, Длугојнице и Алакинца.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора и бунара. У селу постоји мали извор и ископан је већи број бунара. Баште и ливаде мештани наводњавају из Масуричке Реке.
Земље и шуме.
Граница атара води преко ових потеса: Трепешница, Пиљавке, Големе Ливаде, Разори, Големе Њиве, Сивош, Јуриште и Калабовска Река. Унутрашњи делови атара су: Ледина, Грчка Њива, Горње Ливаде, Топола и Под Село.
Тип села.
Калабовце је село збијеног типа па будући да је мало не дели се на махале. Уочљиве су групе сродничких кућа.
Калабовце је 1952. године имао у свом саставу укупно 30 домаћинстава.
Постанак и име села и прошлост.
Према народном предању ово село се најпре звало Луково и тада су у њему живели Срби. Касније је то српско село било расељено. У првој половини XIX на земљишту Калабовца населила су се тројица Арбанаса са породицама – Ајредин, Сулејман и Авмет. Они су основали данашње насеље. До 1878. године од тих Арбанаса деобом је постало 10 кућа. Арбанаси су село назвали Калабовце, како веле, по неком селу Калабе одакле су се доселили.
До 1878. године сва земља је била арбанашка. Арбанасима су земљу обрађивали Цигани из суседног Биновца, а и неки Цигани су привремено живели у Калабовцу. Поменуте године затечен је у овом селу као слуга и Србин Ђорђе Спасић, досељен из суседне Сувојнице. Приликом повлачења турске војске калабовски Арбанаси су се иселили – неки су отишли у Куманово. Тада је земља продата досељеним Србима. Арбанаси Калабовца – Ајредин-бег, Салко, Малко и други као чифлик-сахибије држали су земљу и у селу Полому поред Јужне Мораве.
За време Турака у Калабовцу је било једно муслиманско гробље – поред пута за суседно Биновце. Данас је тамо утрина. До 1902. године Калабовце је у администрацији вођено као махала села Биновце.
Сеоска слава је трећег дана Духова.
Гробље је у Биновцу.
Порекло становништва.
Српско становништво села Калабовца води порекло од скорашњих досељеника.
Родови су:
-Бојаничани – једна кућа слави Никољдан, друга Св. Ваислија. Потичу од Ђорђа који је био слуга код Арбанаса у Калабовцу. Поменути Ђорђе рођен је у суседној Сувојници – махала Пепељарци. Сматрају се „као слаб род“.
-Ђонинци, Аранђеловдан, су досељени на купљену земљу из Сувојнице. Тамо су живела три брата: Никола, Коста и Миајле. Никола се иселио у Калабовце, Коста прешао у Длугојницу а Миајле остао у Сувојници.
-Троскачани, Јовањдан, доселили су се 1878. године из махале Трскач у Кијевцу – припада Грделичкој Клисури. Сви су се намножили од прредака Пеше и Миленка – браћа од стричева. У Троскачу су се звали Смудини, јер су тамо досељени из села Смуди близу Клисуре у Знепољу. Из поменутог села у Кијевац доселио се предак Никола са пет синова. Они су у шуми основали махалу Трскач. Никола је са синовима три пута „хиљадио стоку“. Када су се поделили његови синови су добили по 300 оваца и коза.
-Дудуланци, Стевањдан, су досељени „као једна кућа“ из Стубле. Тамо имају рођаке. Даље порекло им је из Пепељевца код Крушевца.
-Швабе воде порекло из Словачке. Досељени су одмах после ослобођења од Турака по позиву рођака марвеног лекара-ветеринара у Врању. Они су „за 1000 дуката“ купили 50 хектара земље у Калабовцу и ту се населили. Овде су прешли на православну веру и посрбили се. Данас имају око 15 хектара земље. Домаћини породица зову се Светозар Батић и Драгутин Пепи.
-Стаменковићи, Митровдан, су досељени из Биљаче код Прешева.
-Филиповићи, Аранђеловдан, су досељени 1951. године из суседног Биновца. Тамо су се звали Летовиштани, јер су пре тога живели у Летовишту – Грделичка Клисура.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
