Порекло становништва села Кацапун, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Кацапун лежи на неравном земљишту у средњем току Лепенице, леве притоке Јужне Мораве. То је доста сиромашно село, јер су шуме на атару уништене и њиве већим делом однете.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из кладенаца и бунара. Док је било више шума избијали су чешћи и јачи извори-кладенци. Поједини извори се зову: Црно Травац, Манатка, Овчи Камен, Ђеран и други.
Земље и шуме.
Потеси на граници атара зову се: Дрвен Дол, Типчиница, Врли Дол, Деда Јовачки Рид, Дубрава и Манастирски Рид. Унутрашњи делови атара носе ове називе: Гарваница, Дуњче, Росуљски Рид, Росуља, Кара Асанова, Кадина Њива, Рамин Рид, Селиште, Манатка и Зуграфска Њива.
Тип села.
Кацапун се састоји од три махале, које су међусобно доста удаљене. Махале су: Овча Страна, Река и Мирјановце. Постоје и појединачке куће; оне се налазе између поменутих сеоских делова. Најзначајнија махала је Река, јер лежи на путу у долини Лепенице.
Кацапун је 1952. године бројао укупно 48 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
У Кацапуну, десно од реке Лепенице, постоји манастир Св. Илије. То је мала зграда (8х6 м) зидана од камена и покривена плочама. Ово је веома стари манастир, вероватно средњовековни, а по предању се не зна када је саграђен. Како се прича у народу, једном је област око овог манастира опустела; народ се иселио, села су била порушена, манастирска зграда обрасла павитима а око ње је избила густа шума. Када се овај крај касније населио онда су мештани Кацапуна пронашли манастир. Код манастира сваке године другог августа – на Илиндан – се одржава велики сабор. У манастиру повремену службу врши свештеник из суседног Кунова.
Селиште лежи десно од реке Лепенице на високом земљишту. Ту постоји извор Црно Травац. Прича се да су на Селишту живели становници данашњег села. Ту су сада њиве и ливаде. Друго место звано Селиште лежи у махали Мирјановце, лево од поменуте реке.
Око старог манастира, у клисурастом делу долине, има већи број напуштених и порушених воденица. Оне су припадале некадашњем старом селу. По знатном броју воденичишта може се закључити да је раније село имало, релативно велики број кућа.
Данашњи Кацапун основан је после насељавања старог насеља. Оснивачи села били су малобројни очувани старинци као Баба Никини, Џолинци и Баба Јованкинци. Потом су дошли досељеници из Горње Пчиње и из других насеља.
Манастирски Рид је близу махале Овча Страна. Ту се налазила утрина манастира Св. Илије. После Другог светског рата ову утрину су поделили мештани.
Називи потеса Кара Асаново, Кадина Њива и Рамин Рид остали су по ранијим муслиманским власницима из суседног села Лепенице и из Врања. Ове мале потесе са бољим њивама откупили су мештани Кацапуна 1878. године. Остала кацапунска земља за време Турака припадала се сеоском становницима.
Кацапун има два гробља, једно је код манастира а друго у махали Мирјановце.
Порекло становништва.
Српски родови:
-Баба Никини или Чифуткини, Аранђеловдан, сматрају се да су старинци. Живе у Река Махали.
-Џолинци, Никољдан, се сматрају као старинци. У овом роду био је неки поп Џола; он је нашао напуштени манастир.
-Баба Јованкинци, Св.Петка, су, такође, старинци. Проклео их владика „и не може да фирајев“.
-Деда Богадоновци, Никољдан. Род су основала три брата однекуда досељена. Живе у махали Овча Страна.
-Мирјановци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Ђелићи, Никољдан, живе у Река Махали. Пореклом су из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Отуда се доселио отац са пет синова у суседно више село Брестово. Један син, Никола, из Брестова дошао је у Кацапун: Милоје, 60 година – Цветков – Ђела – Никола – Илија, који се иселио из Црвеног Града. Њихови рођаци у Брестовцу зову се Милутинци.
-Поповци, Св. Петка, су пореклом из Горње Пчиње. Пред крај турске владавине из поменуте старине иселила су се два брата; Марко и поп Никола. Марко се населио у Сувој Морави где је основао родове Коларце и друге; поп Никола дошао је у Кацапун. Овај род од досељавања до данас стално је давао по једног свештеника. Најпре су кућу имали у махали Мирјановце а сада у Река Махали. Прича се за Поповце, да су раније у Кацапуну „презали по 10 јарма својих волова и ишли на планину Кукавицу за греде“.
-Лингурци, Никољдан, не знају за своје порекло. Постоји род Лингурци у су седном Јагњилу, али ови са њима нису рођаци. Куће су им у Река Махали.
-Симонови, Аранђеловдан, су досељени у турско доба из Брезовице у Горњој Пчињи. Куће су им у Река Махали.
Православни Цигани су:
-Фиљовци, Јовањдан. Овде живе од турског доба. Имају рођака у суседној Лепеници. Куће су им Река Махали. Неки од њих живе у суседној Лепеници.
Исељеници.
-Ђелићи, три породице су се иселиле; две у Ниш и једна у Параћин.
-Поповци, свештеници Видосав и Пера Поповићи сада живе у Владичином Хану.
-Катерци су се иселили у Лепеницу.
-Црцинци живе у Мијаковцу у Пољаници.
-Стојановићи, Јовановићи и Миленковићи су се иселили у Владичин Хан.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
