Порекло становништва насеља Кацабић, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кацабић се налази на ивици најниже дилувијалне терасе, на око 500 метара од Пусте Реке, на обалама долинице, којом тече вода поточића чије се извориште налази у брдима западно од села.
Тип села.
Село је збијеног типа и подељено је на седам махала: Јабуковац, Мали Јабуковац, Рид, Циганска махала,Поток, Поточањ (Албанија) и Гробљанци.
Атар овог села граничи се са овим селима: Плавца, Обилића, Косанчића, Стубле, Лапотница, Сувог Поља и Петровца.
Име села.
Ово село је за време Турака била касабица па је трансформацијом речи прерасло у Кацабић. Ова легенда није утемељена на историјским чињеницама. Наиме, у Пустој Реци није живео ниједна Турчин, нити је Кацабић икада била турска варошица. У Kацабићу су се крајем XVIII и почетком XIX века стали насељавати Албанци, али њихово насеље никада није прерасло у варошицу. Постоји друга легенда, обајшњивија за име овог села. У време када је сточарство, за које је Пуста Река имала много предности, било главно занимање нашег народа, пастири – Власи лутали су лети по пасиштима Радана и подпланинским теренима а зимовали у нижим, питомијим областима, где су стварали своје бачије за зимовање. Ту где је сада Кацабић, у скучној долини исток-запад, заштићеној од хладних ветрова, биле су пастирске бачије. Када су се људи почели овде стално настањивати, говорило се да се налази код самих бачија, на ондашњем говорном језику „код сам баћ“ из чега је произашло име села Кацабић.
Треће објашњење гласи: У селу је живео качар малог раста. Она је направио једну велику кацу и напунио је водом да провери да ли пушта воду. Попео се да види колико воде има у каци, преврнуо се и упао у њу, то јест бућнуо у њу. Уплашен и мокар не могавши да изађе из каце и поче да дозива у помоћ. Људи су чули запомагање али нису знали одакле долази – питав ши „Где си“? На то им је качар одговрио, уплашеним језиком довикивао: „Каца бућ! Каца Бућ“! Људи су се досетили његовом јаду и некако га из каце извадили. Од тада се село назвало Кацабаћ.
Воде.
Кацабић се налази на странама долиние којим тече слаби млаз потока. Овом долинем тече у Пусту Реку и површинска река која се у њу слива са осојних и присојних страна околних брежуљака. Осим тога, на око 500 метара источно од села, тече Пуста Река, па се може сматрати да је Кацабић готов на њеној обали.
У селу има бунара, а и јавне, сеоске чесме.
Из прошлости села.
У Топличком устанку 1917 године Кацабић су Бугари спалили. Остало је само пет кућа. Осим тога, стрељано је 10-15 људи, углавном младих и здравих а и неколико стараца.
Чувена Пусторечка битка, која се у Првог светском рату одиграла у овом крају 11 новембра 1915 године, била је у непосредној близини Кацабића. Први стрељачки строј српске војске кренуо је у напад на Бугаре са положаја Буковац – Обилић, разбио их и сатерао у надошлу и мутну Пусту Реку, те сусе многи подавили а само мали број успео да преплива и спасе се бекством на исток, у правцу Лесковца.
Земља.
Село Кацабић има атар величине 1127 хектара, од чега је 814 хектара под ораницама и баштама, 12 под воћњацима, 16 под виноградима. 57 под ливадама, 20 под пашњацима, 146 под шумама и 62 хектара је неплодно.
Земља носи ове називе: Бабин Поток, Пољана, Под Шуму, Велика Валтина, Поред Реке, Мала Валтина, Ограња, Кључ, Поред Пусте Реке, Више Канала или Росуље, Латифово, Преко Реку, Лозарски Рид, Средњи Рид, Криви Рид и До Плавачко.
Порекло становништва.
Кацабић је велико пусторечко село чије је становништво у опадању. Године 1953 у њему је било 216 кућа и 1290 становника; 1961 – 211 – 1160; 1971 – 248 – 1008 становника.
Иако у народу нико не каже да је у време Турака овде било и српских кућа, по попису извршеном после ослобођења од Турака констатовано је да је у Кацабићу било 15 арнаутских и три српске куће.
Садашње становништво чине ови родови.
-Страхињићи су досељени из Грацке.
-Тричковићи су из Калне.
-Јовановићи-Русинчани (по баби Русији) су из Калне.
-Станковићи су из Калне.
-Тодоровићи су из Калне.
-Тодоровићи други-Денчини су из Црне Траве,
-Љубеновићи су из Калне.
-Станишићи су из Калне.
-Стојановићи су непознатог порекла.
-Милошевићи су из Калне.
-Крстићи су непознатог порекла.
-Павловићи су из Калне.
-Динићи су из Калне.
-Кузмановићи су из Калне.
-Стефановићи су из Семље – нишки крај.
-Стојановићи су непознатог порекла.
-Јанковићи су из Калне.
-Миленковићи су из Калне.
-Ђорићи су из Калне.
-Стојковићи су из Преслапа.
-Лепојевићи су из Грацке.
-Вељковићи суиз Калне.
-Радовановићи-Власинчани у из Власине.
-Трајковићи су досељени из Душанова.
-Анђелковићи су из Калне.
-Недељковићи су из околине Пирота.
-Митићи су из Калне.
-Ђорђевићи (Стојанча) су из Калне.
-Ивановићи су из Калне.
-Грујићи су из Калне.
-Михајловићи су из Калне.
-Маринковићи су из Калне.
-Петковићи су из Граова.
-Младеновићи су из Калне.
-Соколовићи су из Сувог Поља.
-Илићи су из Калне.
-Радојићићи (Станко) су из Калне.
-Пејчићи су непознатог порекла.
-Милосављевићи су непознатог порекла.
-Пешићи (Никола) су из Калне.
-Марковићи су непознатог порекла.
-Стојановићи су из Калне.
-Банчићи – Роми су из Лесковца.
-Асановићи (Влајко) – Ром из Залужња.
Занимање становништва.
Становници села Кацабића су, пре свега, земљорадници. Знатан фонд обрадиве земље, њен квалитет, даје могућност овом селу да постане робни произвођач разних пољопривредних култура; пшенице, кукуруза, кромпира, гаје јагоде за тржиште, производе од винове лозе и воће.
Од стоке чувају краве, свака кућа има по једну. Свиње гаје више, свака кућа има по пет брава, у просеку.
Пљопривреда је механизована.
И поред добре земље, у Кацабићу нема куће без радника ван села.
У Кацабићу постоји четвороразредна основна школа као истурено одељење у Косанчићу
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
