Порекло презимена, село Јошаница (Лепосавић)

0
1060

Порекло становништва села Јошаница (ибарска), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јошаница (ибарска) је са обе стране истоимене реке, у долини њеног средњег тока. Готово са свих страна опкољавају је брда Градац, Горице и Шанац на десној страни реке, који у веначном низу чине природну границу према селу Гркаји, затим брда Гуњ, Градина и Чукара. Долина је знатно пространија од суседне Гркајске Реке и има више благих и пространих падина, дневне светлости, па је зато насељенија.

Тип села.

Куће су у долинским проширењима и оне чине долинске врсте. Горњи, готово посебни, крај села је Врлетница са кућама које су високо изнад речног корита, непосредно под шумовитим Шанцом. Између Градца и придворичког Шанца је мало насеље Ивање.

Воде.

У селу и у његовим крајевима је слаба изворска вода. Најбољи је извор Рова Вода поред реке. У Врлетници се узима вода с „точка“, који слабо тече. Лети употребљава се и вода с реке.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се називају Крш, Алуге, Аџићкрај, Гајково Гувниште и Бријег; у Врлетници су Рупчине, Радулово Брдо и Гуњ северозападно од села, Градни Поток, Колипчине, Горице према Гркаји, Ђуров Лаз на Шанцу, Велики Чукарак, Велика Ливада, Каменити До и Бабина Ливада. Испаше су по брдима, а шума је на Бабаносу ниже Врлетнице.

Старине, историјат и остали подаци о селу.

На врху Градине има мало видних остатака порушених зидина, а на Градцу има само природног „крша“ (камена). На Рупчинама била су стара рударска окна. У старом гробљу на левој страни реке има зидина од порушене црквице. У њеном олтару одржала се часна трпеза од камена. Назив села забележен је око 1316. године. Данашње село основали су Бараћи, који су заузели земљу Орловића, који су се одселили у Топлицу после 1878. године.

Порекло становништва.

У Јошаници и Ивању су:

-Бараћи, 6 куча, су. од Бараћа у Барама на Рогозни.

-Видосављевићи, 3 куће, у Ивању, Св. Лука, су Ровчани, досељени од Рожаја.

-Ратковићи, 4 куће, Св. Јован Главосек, су Дробњаци, досељени из Крчмара на Рогозни.

-Шиљићи, 2 куће, Ђурђиц, преслава  Ђурђевдан, су Дробњаци, досељени из Придворице.

-Мићовић, 1 кућа, Св. Василије, је Васојевић, досељен из Отеса под Рогозном.

-Антонијевић, 1 кућа, Станишић, 1 кућа, су од Караџића у Горњој Кориљи.

У Врлетници су:

-Шмиговићи, 1 кућа, Св. Тома, су Морачани, дошли однекуд из Дренице, једини род који је остао после одсељавања становништва у Топлицу 1880. године (по предању они се не множе).

-Батачани, Танацковићи, 2 куће,, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни.

-Прчваре, 2 куће, су од Прчвара у Кашљу на Рогозни, старином из Дренице; једна њихова породица одселила се у Банат.

-Вулићевић, 1 кућа, је од Куча Поповића у Летовцу на Рогозни, ушао одиви у кућу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.