Порекло становништва села Јагњеница, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Јагњеница је у западном делу предела Бањске, с леве стране речице Јагњенице.
Тип села.
Куће су у присоју, опкољене брдима Чукаром, Видовим Брдом, Кременштаком и Клопотником. До суседног Рујишта граничи се брдима Шареним Кршом, Равном и Металицом.
Воде.
Вода за пиће узима се са чесама Јастрепца, Граба, Клеке, Водице, Великог Јасика и Малог Јасика. У Бољеновцу има чесма и стублина. Ниже села је речица Јагњсница, која с леве стране прима Бољеновац и Миљевац.
Земље и шуме.
Њиве су на местима која се називају: Старе Куће, Белица, Велика Њива, Брестовача, Јагњило, Њеска, Конопљиште, Тутин Поток, Петрова, Росуља, Крчевине, Водички Поток с воћкама, Косовица, Миљевац, Радовица, Западине и Зуква; шуме и пасишта су на местима Средње Брдо, Солило, Драгово, Васина Ливада, Стара Кућа, Дренови, Равни Брег, Црква, Клеке, Прљаге, Мркоњин До, Голи Брег, Млађеновица, Дубока Равна, Крушевица, Просине, Заграђена Вода, Добра Вода, Грабак, Глава, Толове Баре, Медени Поток, Рујишка Река.
Старине, историјат и остали поадци о селу.
Данашње гробље је ниже села. Између гробља и села су остаци црквина, од које су сачувани темељи, на којима је подигнута садашња црквица, посвећена Спасовдану. Око црквице има старих зидина, по свој прилици остаци црквених „конака“. У потесу села вадио се азбест од 1941–1944. године. Као село „Јањица“ у жупи Звечану унето је у турски пописни списак 1455. године, а као Јагњеница забележеноје 1711. и 1766. године. Године 1948. село је имало 193 становника.
Порекло становништва.
-Спасојевићи, 15 кућа, слава Св. Петка, су Бјелопавлићи, било у Шипову и Доброшевини на Ибру, Љушти код Митровице и пред крај прошлога века отуда дошли у Jагњеницу. Од њих су Спасојевићи у Врбници код Вучитрна и у Жеровници.
-Милентијевићи, 4 куће, слава Св. Петка, рођакају се са Спасојевићима још из даље прошлости.
-Ристовићи, 5 кућа, Слава Св. Јован, напустили Морачу око 1860. године, населили се у Драјиновиће на Рогозни, па овамо прешли око 1880. године.
-Цветнићи су се одселили у Доње Вараге у Колашину на Ибру.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
