Порекло становништва села Игриште, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Игриште се налази у врху сушичке области, 18 километара југозападно од Лесковца, кад се иде путем кроз Сушицу, на ободу Котлине и подножју задњих превоја планинског масива Гољака. Оно се са источне стране додирује са атаром села Мирошевца и њему гравитира административно. Село не припада Поречју у ужем смислу, већ малој области Сушици, која спада у шири појам Поречја. Са овим селом се излази из ветерничке равни и улази у Сушицу, долину истоимене реке, једине леве притоке реке Ветернице кад она напусти Пољаницу и Клисуру и уђе у Котлину. У долини ове речице налази се пет насеља, То су, поред Игришта, ова села: Славујевце, Дрводеље, Кукуловце и Шишинце.
Име села.
Игриште у српском речнику означава места накоме се игра. Могуће је да је у далекој прошлости, док наши словенски преци нису примили хришћанство, изводили игре са значењем култне радње. Тај локалитет је пренет на име села, које је ту настало.
Воде.
Игриште се налази месту где се формира река Сушица од два потока; једног који извире из Хајдучког Кладенца и другог, чије се извориште налази на потесу Братиновац из Сувог Кладенца испод Маркове Главе. Иаоко се Игриште налази на брдовитом терену, изданске воде се нађу, па мештани копаају бунаре из којих користе воду за своје потребе.
Земље и шуме.
Атар овог села има површицу од 636 хектара, од чега на обрадиву површину пада 265 хектара, под воћњацима је 22, пашњацима 72 и под шумом 175 хектара.
Земља села Игриште носи ове називе: Сватовска Арница, Равниште, Дуваниште, Долина, Арнаутско Гробље, Пален Чукар, Танки Рид, Росуље, Селишка Долина,Ржиште, Пољнска Арница, Средња Арница, Коњарска Арница, Бели Камен и Рашитовица.
Постанак села и прошлост.
Село Игриште се не помиње у повељама српских средњовековних владара које се односе на Дубочицу и Сушицу. То може значити да је оно млађе насеље и да у XIV веку, из кога су ова документа, оно није ни постојало. У тим документима се помињу село Сушица и река Сушица.
Хан помиње Игриште и бележи да је 1858. године имало само осам кућа а, после ослобођења, је имало 22 пореске главе.
Како је познато да је Игриште са време Турака било насељено Арбанасима, вероватно је Хан забележио турске куће у овом селу. Са друге стране није вероватно 22 пореске главе били Арбанаси, јер се зна да су они пред српском војском напустили село и одселили се у области планине Гољака.
Порекло становништва.
Према попису становништва из 1959. године Игриште је имало 101 кућу и 599 становника. Сви су насељеници, који су дошли у Игриште након ослобођења од Турака. Најпре је дошла 12 Брезовчана, села на граници према Турској 1878 године. Купили су земљу од Арбанаса, али су у почетку имали сталне сукобе са њима. Арбанаси су прелазили границу, упадали у село и одводили стоку насељеника. Касније су се населили и остали.
Арбанаси су се насељавали у српско село Игриште постепено и вероватно је ово једно од најмлађих села у Лесковачкој Котлини. Не постоје докази да је сеоба под Арсенијем Чарнојевићем с краја XVII века обухватали ове крајеве. Утврђено је да су неки родови из Игршта прогнани од Арбнаса за време Турака и населили у околним поречким селима – у Мирошевцу су Дудинци 8 кућа и Мицкини 7 кућа и у Горини рода Игриштанци – 10 кућа. Могуће је да их има и у другим селима.
Родови:
-Босаци су из села Брезовице код Врања.
-Станковићи су из Брезовице.
-Станоје Михајловић је из Брезовице.
-Стајићи су из Првонека код Врања.
-Ђорђе Станковић је из Првонека.
-Радоје Додић је из Првонека.
-Божил Ђорђевић је из Дреновца код Врања.
-Ђелићи су из Јаовца код Врања.
-Цветковићи су из Јаовца.
-Рашићи су из Големог Села – Пољаница.
-Цвета уд. Рашић је из Славујевца.
-Антићи су из Јаова.
-Спасићи су из Мачкатице, Масурице.
-Ђорђевићи су из Белишева.
-Стојан Петровић је из Трстене.
Занимање становништва.
Главно занимање је земљорадња и сточарство. Као насељеници су брзо долази до новца – секли су шуму и продавали дрва или правили ћумур.
Имају истурено одељење Основе школе у Мирошевцу и задружну продавницу.
Мало их има запоселних у индустрији, због удаљености од Лесковца и Вучја. Имају само једну угоститељслу радњу од занатских радњи. Иначе досељеници Врањанци, Масуричани и Пољаничани су отресити, веома вредни људи али нису у прилици да искажу све своје способности.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
