Порекло становништва села Гркиња, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Старине у селу и прошлост.
Гркиња је накадашње грнчарско село. За време Првог светског рата имало је 40 грнчарских радионица. У селу је сачувана црква из 1838. године која је живописана под Турцима 1867. године. У порти цркве налази се зграда за коју се претпоставља да је свештеникова кућа. У непосредној близини је школска зграда, за коју се претпоставља да је изграђена крајем XIX или почетком XX века.
Порекло становништва.
Село Гркиња је 1878. године, након ослобођења од Турака имало 58 кућа и 775 становника. Ово село је једно од 8 заплањских села које није имало спахију. Гркиња је, према попису из 1948. године имала 240 домаћинстава и 1402 становника: 1953. – 260 – 1393; 1961. – 291 – 1320; 1971. – 302 – 1101 становника.
У селу живе ови родови:
-Живковцки (Друсини). Фамилију је засновао неки Живко у XVII или XVIII веку. Сматрају се староседоцима. Крсна слава је Аранђеловдан. Има их расељених по читавој Србији – 38 кућа. Потомци ових родова носе ова презимена:
-Илићи, Живковићи, Миљковићи, Јованчини-Ристини, Миљкови, Анђелковићи, Ранђеловићи, Јованчићи и др.
-Мишинци, Аранђеловдан. Не зна се када је основан овај род, па се сматрају да су староседеоци. Сматра се да са родом Живковци потичу од истог колена. Зна се да је одсељено 28 кућа док их у селу има 24 куће. Потомци овог рода су:
-Миљковићи, Павловићи, Мишићи.
-Личкови (Станимировићи), Кардошови, Тошкини и Друсини су пореклом са Косова. Има их расељених по читавопј Србији. Не каже се коју славу славе.
-Милошевци (Стамековићи), Жутини (Митићи), Чвоканови и Капчини. Оснивач ове фамилије је Милош, досељен са братом из Горњег Власа. Од њега су Милошевци а од његовог брата преостала три рода. У Гркињи ихима 29 кућа а расељено је 40 кућа. Славили су Св. Ђорђа. Били су најбогатији у селу а данас су међу најсиромашнијим. Имали су више од 1000 оваца и друге стоке. Кажу да их је Милош проклео због бахаћења.
-Татари (Јовићи). Оснивач рода је Јован досељен из села Дејана код Бабушнице. Једна од најмлађих фамилија у Гркињу, досељени око 1800 године. Славе Ђурђевдан.
-Петканчини. Оснивач рода је неки Ђорђе који је досељен из села Завидинце код Бабушнице, пре око 150 година. Род је добио назив по Ђорђевој жени Петкани, која је била врло жустра и отворена жена. Има их расељених, највише у Нишу. Не каже се коју славу славе.
-Врањанци (Миљковићи). Оснивач рода је Младен. Досељен је и з села Рупља код Мачкатице у околини Врања за време Турака. Има их одсељених у Ниш – 4 куће. У селу их има 6. Славе Ђурђевдан.
-Биљарци –Стојковићи (Џонини, Цекини). Род је основао Благоје а његов отац се звао Илија. Благоје је досељен из Горњег Власа а порекло им је из Биљанице код Лесковца. По томе се зову Биљарци. У селу их има 20 кућа а расељених 22, од којих једна у Грчку. Славе Св. Враче.
-Миљковци (Становићи). Оснивач рода је Миљко са братом Станком. Овај род потиче од исте лозе из које је Благоје, који је основао Биљарску фамилију. Има их расељених. Славе Св. Враче.
-Пешинци, Драганови, Цупини и Велковци. Оснивач рода је Ђорђе, досељен из Горњег Власа доста давно. У селу их има 25 коћа а расељених 21 кућа. Славе Св. Враче. Од ових родова потичу следећи родови:
-Петровићи, Јованчићи, Илићи, Митићи (призетко). Не каже се коју славу славе.
-Бравинци (Стојилковићи, Гиљманци, Стаменковићи – призетко). Родоначелник је Петар, претходно су се звали Петровци. Петар је досељен из Горњег Барбеша. У селу их има 16 кућа а расељено их је 20. Не каже се коју славу славе.
-Бајини. Не зна се тачно одакле су досељени. Лоза потиче од Стаменка, који се доселио из Драшкова Кутина, вероватно почетком XVIII века. Има их расељених. Не каже се коју славу славе.
-Цањинци и Ђорчинци (Цветковићи – призетко). Оснивачи ових фамилија су Цања и Ђора, досељени из села Орљана код Дољевца. У том селу убили су Турчину ловачког пса па их је протерао у плаанину, те су тако дошли у Гркињу, негде око 1750. године. Има их расељених – од Ђорчинаца и у иностранству. Славе Никољдан.
-Марковци и Маринкови (Стојилковићи). Као први потомак и њен оснивач помиње се Стојан, досељен из Горњег Власа за време Турака. Утврђено је да је Стојан брат Петра и Миљка, који су основали Пешински и Миљковски род. Марковци имају у селу 10 кућа и 5 одсељених. Маринкови у селу имају 7 кућа. Не каже се коју славу славе.
-Поповци. Као оснивач овог рода помиње се поп Ђорђе, који је досељен са Косова. Кажу да је имао нетрпељив однос према Турцима те да је убио једног Турчина па побегао у Гркињу негде у XVII или XVIII веку. У селу их има 15 кућа и одсељених 6 кућа. Традиција свештенства у овом роду одржала се до 1950. године, када је поп Риста умро. Не каже се коју славу славе.
-Веселинови. Оснивач овог рода је досељен са Косова. Био је то неки поп чије име није утвђено. У селу их има две куће а расељених пет домаћинстава. Не каже се коју славу славе.
-Глигоријини. Оснивач рода Рајко доселио се Азбреснице, општина Мерошина, који је у свађи убио два Турчина побегавши и Гркињу. Не зна се тачно када је то било али свакако за време Турака. Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
