Порекло становништва села Гркаје (по књизи Гркаја), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Гркаје је са обе стране Гркајске Реке, притоке Ибра. Сеоски потес опкољен је брдским косама, с границама које полазе од Ибра па се пењу на брда Врабац, Пресло, Провалино Гувно, Рујачу, Раскрсницу, Волујак, Кукавицу, Калски Поток, па путем преко Присоја, уз Ораховачки Поток на њиве у Кревету, даље путом у правцу Великог Шанца, Малог Шанца на Мечкину Крушку, Правине до раскрснице, па на Горице, Ајдучки Лаз, Липовац, Водицу, Кулу, Вртељку, Модри Брег и даље у правцу Чивутана па Гркајском Реком до Ибра.
Тип села.
Село је доста стешњено у долини, с малим проширењима на местима на којима излазе бочне долине у главну. На тим местима су подигнуте кyће и око њих су главне њиве. Гркаја се дели на засеоке: најнижи крај села, у присоју, назива се Пушина; крај Бирово је готово у средини села; заселак Живандо је у присоју Шанца на левој страни речице Плакаонице; на падини ниже кућа су њиве, а ливаде су по лазовима. Заселак Гребна је у присоју у горњој долини Гркајске Реке, с кућама на левој страни реке, непосредно поред речног корита.
Воде.
Гркаја је оскудна водом. Мали извори удешени су на уставе. Воде под планином су јаче, с дрвеним жљебовима: Бара, Стара Корита, Студена Вода, Врело, Вода под Остром Чуком; најнижа планинска вода је чесма Ива, а одатле даље низ реку су уставе. Сви потоци лети пресушују, а у пролеће су бујни, носе „крш“ (камен) и „лом“ (нанос). Називи су им: Лесков Поток, Барица, Велики Поток и Калска Бара, сви у осоју; Ораовачки Поток, Живански Поток, Старачки Поток, Дренов Поток, Водица и Мрждо су у присоју. Готово средином села тече Гркајска Река, која постаје од Дубочке Реке и Плакаонице. Она прима све сеоске потоке и никада не пресушује.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су у долинама, по странама брда и пропланцима и новим крчевинама на местима која се називају: Стара Кућа, Селачки Лаз, Старо Село, Кућиште, Бојна Бара, Крстац, Осиље, Башчине, Превин, Грабовац, Грачки (Градачки) До, Бачиште у осоју, Мечит, Бориковац, Марина Њива, Попова Њива, Козарица у Плани и Јоше у осоју; испаше су у осоју на местима Равна, Бочаје, Средњи Брег, Дуги Брег, Падине, Скакавица, а у присоју су Боћуна, Живандо, Бреза, Горица, Градац и Мрждо.
Старине, постанак села иостали подаци.
На Градцу било је некакво утврђење, које је споменуто око 1316. године, а од којега сада има само порушеног камења. На Крстцу било је старо насеље, вероватно стара Гркаја. Последњи старац, који се родио у том старом насељу, одселио се 1879. године у Топлицу. Данашње гробље је код старог у средини села. Назив Бирово забележен је око 1316. а Гркаја 1769. године. У селу је најстарији род који слави св. Арханђела. По предању тај се род разгранао од три брата који су живели у великој задрузи. Када се задруга умножила, онда су се браћа поделила пре „десет пасова“ (око 250 година). Два брата приме мухамеданство, па се један насели у Вучу Локву, други у Бербериште, а трећи остане у хришћанству и насели се у Лопужње на Рогозни, који се поврати у Гркају. Године 1948. Гркаја са засеоцима имала је 223 становника.
Порекло становништва.
У Средњој Мали су:
-Минићи, 3 куће, Игњатовићи, 2 куће, Костићи, 2 куће, Алексићи, 2 куће, Крстић, 1 кућа, слава Ав. Арханђео, су пореклом Морачани; имају одељаке у Подкомљу; Гркајци у Пискањи, у копаоничком Ибру, су од овога рода.
-Гаш, Гвозденовић, 1 кућа, слава Св. Петка, је досељен из Чечева у Колашину на Ибру, деду донели родитељи у колевци.
-Несторовић, 1 кућа, у Пушини, је од Дробњака Шиљића у Придворици.
У Живандолу су:
-Бабићи, 2 куће, слава Св. Александар Невски (Лесендра), су Васојевићи, дошли на „појату“ из Бара на Рогозни, пошто су се изделили.
У Гребни су:
-Крстићи, 3 куће, Стевановић, 1 кућа, Ракићевић, 1 кућа, су одељаци Минића у Средњој Мали.
У Бирову су:
-Крунићи, Стефановићи, 3 куће, Вулетићи, 2 куће, Милошевић, 1 кућа, су од Минића.
-Буђевац, Тимотијевић, 1 кућа, слава Св. Арханђео, је досељен из пештерског Буђева, отац ушао одиви у кућу и узео њену славу.
-Ђорђевић, 1 кућа, је од Лопаћана у Придворици, ушао одиви у кућу.
Из Гркаје одселили се Кучи:
-Коматовићи.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
