Порекло становништва села Градац, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Градац је омеђен Грачким потоком са истока, Средњоречком реком и Караличким потоком – са северне и западне стране и Ђоновим пољем, уздигнутом висоравни до Јанковог камена · на јужној страни. Једноставно уклинио се између Брусника и Даића.
Тип села.
Увек је био заједно са Даићима и чинио заједничку општину. За разлику од Даића, ово село је једно од најмањих на Голији. Село је познато по стругарама које су подигнуте на оближњим рекама и потоцима: y Висилазама, Средњој Реци, Ратковом потоку, Малим странама, Вучјем потоку и др.
Градац асоцира и на Градац у Ибарској долини. Када се говори о „Цркви Јањи на Влаху Староме“ како се y народној песми истиче, често се помиње и црква y овом месту која се налази недалеко од ушћа Грачког потока y Средњоречку реку, код Старог Села. Пре ће то бити Градац код Брвеника, а не овај и да се песма односи на ту цркву коју је подигла Јелена Анжујска и отворила при манастиру школу за женску младеж. Можда је то и Ковиљски манастир или Бела црква коју је подигао Стеван Лазаревић. Најмање може да се односи на цркву y Градцу на Голији, јер је то црква малих димензија и грађена је много касније, у 16. или 17. веку.
Старине у селу.
На путу Средња Река – Брусник, изнад села, налази се споменик од мермера, у виду огромног крста – Грачки крст који је много оштећен. Оштетили су га чобани и немарни пролазници. Узалуд су покушаји да се Грачки крст обнови и да се на споменику текст прочита и да се утврди: да ли је то крајпуташ, или се налази на гробу неког богаташа који је живео y овом крају.
Колибе, миграције, воденице и стругаре.
Реткост је било наићи на такве колибе какве су имали Грачани. Само у једном шору било је 17 колиба са пратећим објектима: читаво насеље сточара.
Неколико Грачана се одселило према Новом Пазару. Тамо су се задржавали извесно време, па су се потом пресељавали према Краљеву, Чачку или Ивањици. Градац, са Горњим и Доњим Даићима слави Треће Тројице као своју заветину.
Колибе ‘Бурчића и Петковића налазе се на Алијином брду, а колибе других фамилија су изнад села. Воденице у овом селу су: ћурчића (3), Пантовића (2) и Луковића (2, из суседног Брусника). Воденице су изграђене на Грачкој реци и једино Милић Пантовић ради под ујам, а опслужује читаво село.
Стругаре се налазе: y Ратковом потоку,·у Малим странама, у Вучјем потоку, а заједно са Средњоречанима на заједничкој реци: Висилазе и y Средњој Реци (на Средњоречкој реци).
Порекло становништва.
Овде живи неколико великих фамилија:
-Ћурчићи, 25 K. (Ђурђевдан), најстарија је фамилија y селу и заузима горњи и средњи део села. Крајем 18. века ‘Бурчићи (презиме су добили по ћурчијском занату), дошли су из Никшића и настанили се y Градац под Голијом. После Првог светског рата једна породица Ћурчића настанила се у Делимећу, а затим y Сопоћанима, па је 1945. године дошла у Нови Пазар. ‘Бурчића има и y Полекцу. Око 1960. године једна породица Ћурчића доселила се y Нови Пазар, а касније се преселила y Чачак где и данас живи. Раније су се селили у: Београд, Нови Пазар. Данас се селе y Чачак (5), Ивањицу (2), Краљево (2), Јежевицу код Чачка, Горњи Милановац, Коњевиће и Београд.
-Пантовићи, 4 к. (Лазаревдан), дошли су и воде порекло од братства Пантовића (Васојевићи), из Лијеве Ријеке (братственика Бешовића). Данас их има у: Чачку, Коњевићима, Самаилама, Новом Пазару (који су се преселили у околину Краљева), Ивањици (2), Девићима и Владимировцима, који су се одселили између 1955. и 1980. године.
-Живковићи, 1 K. (Јовањдан), дошли су из Мланче (Студенички срез). Један од њих се привенчао y овом селу, а један је отишао и населио се y Банату.
-Маринковићи, 1 к. (Света Петка), дошли су из Чечине. Има их који су одавде отишли y Чачак и Немачку.
-Ресимићи, 1 K., дошао је у фамилију Ћурчића из Ерчега. Један од Ресимића одавде је одсељен у Београд.
-Луковићи, 1 к., дошао је из Глећице и ушао је у Ћурчића фамилију. Данас их има одсељених у Чачку, Ивањици и Београду.
-Грујовићи, 1 к., дошао је из Вучака y ћурчиће M настанио се y Барама. Један од Грујовића данас живи y Београду.
-Перишићи, 2 к. (Аранђеловдан), дошли су из Вионице. Има их одсељених y Ивањици и Београду.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
