Порекло презимена, село Горњи Суви До (Косовска Митровица)

0
1281

Порекло становништва села Горњи Суви До (по књизи Горњи „Српски“ Суви До), општина Косовска Митровица  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. 

Положај и тип села.

Горњи (,,Српски “) Суви До. — Село је у плиткој долини потока са кућама северозападно од Доњег Сувог Дола на Ибру. Оно се Дели на Горњу Малу и на Доњу Малу.

Постанак села.

Село је постало насељавањем беговских чипчија крајем прве половине 19. века и старије је од бившег черкеског насеља у Доњем Сувом Долу.

Воде.

Вода се захвата с три бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се називају Барица, Перало, Ливадак и Луг; паше су на Лужњачи, Лазу, Шанцу, Орлову Брду, Врби, Грнчарици (на том месту грнчари из Митровице узимају земљу за израду земљаног посуђа) и на Прескакалицама. Храстова шума је посечена и уништена.

Историјат и остали подаци о селу.

Назив „Суходо“ забележен је 1760, а као „Сухи Дол“ 1771. године. Оба записана назива показују, да је село 18. века било српско, које се у почетку 19. Века раселило, а на његово место су дошли чипчије мухамеданци. Одсељени хришћани имали су гробље на Кукавичком Брду код Митровице а сада је између Горњег и Доњег Сувог Дола. Мухамеданци имају гробље у Доњем Сувом Долу.

Порекло становништва.

Родови у Доњој Мали:

-Јакшићи, Петронијевићи, 3 куће и:

-Миливојевићи, 2 куће, слава Св. Петка, су Бјелопавлићи (зову их и Шућуријама), прадед из колашинског села Газивода; имају одељаке у Газиводама и Доњем Јасеновику y Колашину на Ибру.

-Сочани, 3 куће, су помухамедањени Хоти из околине Ђаковице, били неко време у селу Жабарима на десној страни Ибра, па дед прешао овамо.

Родови у Горњој Мали:

-Станковићи, 7 кућа и:

-Јевтићи, 6 кућа, слава Св. Стеван, су од два насељена брата из Црне Горе; по предању су од Пламенаца, одељаци су Тимотијевићима и Радовановићима у Доњој Кориљи.

-Бабовићи, 2 куће и:

-Васојевићи су досељени из Козарева 1946. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.