Порекло становништва села Горњи Козји Дол, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Највећи део села налази се на левој падини долини Козједолске Реке, на плећатим косама рашчлањеним сувим доловима. Само неколико кућа има на десној има на десној страни.
Воде.
Мештани се служе водом са извора и из бунара. Главни извори су: Станишљева Вода, Пешин Кладенац и др.
Земље и шуме.
Око сеоских кућа леже потеси са њивама, шумом и пашом. Њихови називи су: Вилинио Коло, Рамно Церје, Река, Додински Рид, Паљевине, Китка, Бачевиште, Чукар, Божанице и Огрев Сланце.
Тип села.
Село је подељено на махале, које су једна од друге удаљене од 500 до 1500 метара. Махале су; Чукарска, Додинска, Илијинска, Лесков Дол и Гргулица. Неке махале су постале су настањивањем оних мештана који су до тада на месту кућа имали привремене сточарске станове.
Горњи Козји Дол има 7 родова и 64 домаћинстава – податак из 1949. године. Број домова по махалама овако је распоређен: Чукарска – 17, Додинска – 12, Илијинска – 11, Лесов Дол – 15 и Гргулица – 9. У махалама има кућа које нису груписане.
Постанак села, старине и прошлост.
На земљишту махале Лесков Дол мештани су ископавали ћупове, старински новац и старе гробове. За то некадашње насеље ништа се не зна.
Садашњи Горњи Козји Дол основали су досељеници. Како је раније истакнуто (видети село Доњи Козји Дол), „два брата“ су пре око 170 до 180 година, бежећи од Арбанаса из кумановског или прешевског краја, најпре су основали суседни Доњи Козји Дол. Касније се један од браће преселио и основао Горњи Козји Дол. Први досељеник основао је махалу Лесков Дол. Његови синови и други досељеници касније су основали и остале махале.
Порекло становништва.
Становници воде порекло од досељеника. Родови су:
-Гарејци потичу од браће који су основали Доњи и Горњи Козји Дол. Старина им је из кумановског или прешевског краја. У Горњу Пчињу добегли су пре 170 до 180 година. Имају исељеника у Љубодрагу код Куманова, Каравукову и Панчеву.
-Стојановци потичу од оснивача рода као и гарејци. Имајуисељеника у Љубодрагу код Куманова.
-Божанинци имају исто порекло као и претходни родови. Име су добили по баби Божанци. Имају исељених породица у Лопату код Куманова и Панчеву.
-Додинци инмају исто порекло као и предњи родови. Имају исељеника у Тромеђи код Куманова.
-Илијиници су пореклом као и предњи родови. Један огранак се зове:
-Вукадинци. Имају исељених родова породица у Тромеђи код Куманова и Каравукову.
-Гургулци или Поречани не знају за своје порекло. Имају исељеника у кумановском крају и Панчеву.
-Ковачевци су досељени из Јелашнице код Лесковца. Преци овог рода у Горњем Козјем Долу убили су сеоског воденичара. Због тога су им Турци, осим једног дечака, отерали „на робија“ одакле се нису вратили. Данашње породице потичу од поменутог дечака, који је остао у селу: Младен 56 година – Трајко – Спасо – Велко, отац Велков био је поменути дечак оснивач породице. Родовско име добили су по досељеном претку који је био ковач. Имају скорашњих исљеника у Каравукову.
Слава свих станавника је Аранђеловдан.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
