Порекло становништва села Горње Јабуково, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Горње Јабуково је изразито планинско село. Лежи на теменима коса и на њиховим падинама дуж границе између Врањске Котлине на југу и Грделичке Клисуре на северу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из кладенаца и девет бунара. Кладенци се зову: Топола, Крушкар, Рушка Падина, Селиште, Граника и др.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Селиште, Заједница, Вировце, Голема Глава, Оскоруша, Старе Куће, Голема Њива, Грнчарки, Марино Конопиште, Старо Гувно, Крајиште, Стајковац, Бачеввина, Глог, Крушкар, Купусиница, Јаков Лаз, Градашница, Равниште, Жарбино, Широка Падина, Кошариште (сада њиве), Гарина, Виљо Коло, Бачкало, Рудина Орница, Шупљи Камен, Бајин Преслап, Свињишка Река, Дедин Свињарник, Јанчило, Базје, Стара Бачевина, Јарчиште, Мисирова Чука и Гнојиште.
Тип села.
Горње Јабуково је село јако разбијеног типа и подељено је на махале које се зову по родовима. Куће једног рода налазе се у више махала.
Горње Јабуково је 1952. године имало укупно 111 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
У севрном делу Горњег Јабукова постоји место Старо Село. Тамо се налазе остаци од цигала и „по неки гвожђурак“. Верује се да је ту живео „неки предњи народ“. На овом селишту сада постоји једна кућа. Недалеко ос Старог Села је место Плоче. Тамо се налазе и „зидине стара гумна“. Плоче су сада обрасле папратом; ту има неколико извора. Наводи се да је и тамо „био неки стари живот“ пре данашњег становништва.
Села Горње и Доње Јабуково некада се чинили једно насеље. У свакој махали постојале су по четири стариначке куће. Када су ти становници нарасли, онда се Јабуково поделило у два посебна села. Горње Јабуково је у почетку било село збијеног типа и лежало је на месту Селиште. Касније су се одељени задругари настанили на местима где су имали трла и тако је насеље постало разбијеног типа. На Селишту данас живе само четири породице.
Горње Јабуково има цркву посвећену Св. Петки. Саграђена је близу Селишта „када су Турци пропудени“ – 1878. године.
Сеоско гробље је око цркве. Ту се сахрањују умрли из Доњег Јабуковца и Балиновца.
Место Старе Куће се налази у средини села. Ту су раније имали куће неки становници од рода Брзаци; који су се иселили у ниже село Прекодолце.
Порекло становништва.
Стариначки родови су:
-Симончинци, Ивковци, Чукарци, Чергарци, Петковци, Богдановци, Миленковци и Вировци или Тасини. Сви славе Аранђеловдан. Сви ови родови су се развили од некадашње четири куће које су постојале уовом насељу.
Досељени српски родови:
-Клинчари, Св. Петка и Јовањдан, су се доселили из суседног Доњег Јабукова. Тамо су припадали истоименом великом роду.
-Брзаци, Аранђеловдан и Јовањдан, потичу од претка досељеног из Срнећег Дола. Предак је посињен у овдашњем роду Симончинци. Од њих су примили славу Јовањдан, док им је слава Аранђеловдан из Срнећег Дола. У Срнећем Долу имају истоимених рођака. Даље порекло им је из Лалинаца у Пољаници.
Православни Цигани-Роми:
-Гиминци, Аранђеловдан и Никољдан. Овде живе од турског доба. Имају своје куће али земље немају. Обрађују туђе њиве а и баве се свирачином и ковачким занатом.
Исељеници.
-Брзаци имају исељенике у нижем селу Прекодлоце – зову се Јабуковчани.
-Крстинци живе у Градњи – Пољаница.
-Симоновци живе у селу Тимби – Пољаница.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
