Порекло становништва насеља Горње Бријање, ошпштина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Горње Бријање се налази на месту где се на северу затвара пусторечки басен, на левој обали Пусте Реке. Лоцирано је на месту најповољнијем за природна људска насеља; има пространо и плодно поље, текућу воду и брежуљакаст терен погодан са винограде, вићњаке, шуму и пашу.
Тип села.
Горње Бријање је село збијеног типа. Има 6 махала: Насип, Средњи Шор, Цунга, Брођани, Ликарци и Оџинци, које су међу собом раздвојене сеоским сокацима.
Име села.
По једној легенди, власници села Доњег и Горњег Бријања била су два брата истог имена – Барјам. Када су се браћа поделила између себе, једном је припало доње насеље и названо Доњи Барјам, а горње другом брату и добило име Горњи Барјам. Временом се назив Барјам претворио у Бријање, па су тако села названа Доње и Горње Бријање.
По другој легенди, на месту где је подигнуто село Бријање, растао је бујни бурјан, па је добило име по овој биљци – Бурјан – Бријање.
Воде.
Поред села Горњег Бријања тече главна текућица ове области – Пуста Река, пошто прими воде свих притока са територије целе Котлине. Поред воде текућице, непосредно испод села утиче у Пусту Реку и поток Крушица, који извире из хајдучког Кладенца, под Добром Главом и натапа долиницу која припада Горњем Бријању.
Благодарећи притиску Пусте Реке, изданске воде су близу површине и свака кућа има свој бунар. У најновије време, две групе кућа овог села, ископали су бунаре на локалитетима Троњ и Лука који се налазе на вишим теренима и из ових бунара пластичним цевима довели воду у своја дворишта и куће. Неке куће користе хидрофоре којима црпе воду из својих бунара.
Земље и шуме.
Атар овог села је велики 949 хектара. Од ове површине оранице и баште заузимају простор од 689 хектара, воћњаци 11, виногради 23, ливаде 30, пашњаци 36, под шумом је 116 а неплодно 44 хектара.
Земљиште носи ове називе: Цунга, Троњ, Лука, Шаварадин, Језеро, Бунариште, Јекетари, Грчка Шума, Честа, Дреновачки Рид, Лојза, Старо Село, Рев, Гургац, Кале, Садиков Кал, Спасина Падина, Хајдучки Кладенац, Калениче, Песине, Девет Бира, Зидине, Папрат и Ковиљски Рид.
Постанак села и пршлост.
На локалитету Цунге др Милутин Гарашанин утврдио је неолитско налазиште на великом простору из винчанско-плочничког периода. За историју овог краја вема су значајни остаци римске тврђаве на риду југоисточно од села. По траговима тврђава је била дуга око 500 метара а широка 100 метара. Унутар спољашњег зида, нарочито на северозападном делу, очувани су зидови од зграда четвртастог облика у висини око 75 сантиметра. Међу камењем од порушених зидова утврђења и зграда налазе се одломци старих тегула. Једна мештанин из Горњег Бријања нашао је међу овим рушевинама четири метална новчића; два из доба рисмког цара Аурелијана, један из доба цара Галијена и једна византијски новчић.
Хајдучки Кладенац и изнад њега локалитет Црквиште су исто тако занимљиви трагови прошлости овог краја. Код кладенца су се састајали хајдуци док је на месту Црквиште сада млад багрењар. Драшко Крстић, учитељ у Придворици тврди да је пре десетак година на истом месту пронашао делове керамиичког посуђа па чак је један суд за воду.
На локалитету Гургец, при дну рида који се спушта ка Пустој Реци, изнад самог потока Крушице, постоји једна шупља стена. По народном веровању, она је станиште самовила, које у глуво доба ноћи, пре изласка сунца, својом ванприродном моћи лечи новорођенчад од плача и других болести.
Порекло становништва.
Иако на плодној земљи и живој саобраћајници, Горње Бријање спада у групу пусторечких села, чије становништво опада, али не рапидно за разлику од других села у околини. Тако је оно 1953. године имало 168 кућа и 1013 житеља док је 1971. године број кућа износио 217 а број становника смањен на 925. Ово указује на распад породичних задруга и уситњавање сељачког радног газдинства.
Сада у Горњем Бријању живе ови родови:
-Ристићи су староседеоци – под Турцима досељени са Косова.
-Смиљковићи су староседеоци.
-Тасићи су староседеоци.
-Марковићи су староседеоци – под Турцима досељени са Косова.
-Станојевићи су досељени из Урвича – Владичин Хан.
-Цакићи су досељени из Требешиња – Врање.
-Виденовићи-Гарци су досељении из Гара – Власотинце.
-Јовановићи-Грци, Ашани, су досељени из Грчке Македоније.
-Ђорђевићи-Козилци су из села Козила – Власотинце.
-Ђорђевићи други су досељени из Рупља – Црна Трава.
-Стојковићи-Јурковићи су из Рупља.
-Благојевићи-Оџинци су досељени из Доброг Поља.
-Тасићи-Врањанци су досељени из Требешиња.
-Вучковићи су досељени из Црне Траве.
-Ристићи други су досељени из Црне Траве.
-Соколовићи су досељени из Црне Траве.
-Младеновићи су досељени из Гара.
-Крстићи су досељени из Црне Траве.
-Петковићи су досељени из Ломнице – Власотинце.
-Стефановићи-Јумерови су досељени из околине Власотинца.
-Диманићи су досељени из Власотинца.
-Младеновићи други су из околине Врања.
-Стојановићи су досељени из Гара.
-Миловановићи су досељени из Бујшине – Грделича Клисура.
-Стојковићи други су из Бујшине.
-Павловићи су из Бујшине.
-Марковићи су из Бујшине.
-Симоновићи-Костадиновци су из Требешиња.
-Јовићи су из Слатине – Копашница.
-Стојковићи-Зебинци су из Слатине – Копашница.
-Митровићи су досељени из Брода.
-Стојановићи-Падежани су досељени из Падежа – Грделичка Клисура.
-Стаменковићи су досељени из Јелашнице код Ниша.
-Игњатовићи су досељени из Падежа – Грделичка Клисура.
-Стојковићи други-Зебинци су из Зебинаца.
-Митровићи су из Зебинаца.
Занимање становништва.
Основно занимање је земљорадња. Плодна земља је у долини Пусте Реке, уз примену агро-техничких мера даје добре резултате. Сеје се пшеница и кукуруз са максималним приносом обеју култура, као и знатним тржишним вишковима. Баштованство и поризводња кромпира само за домаће потребе. Воће користе за производњу ракије, а виногради за вино и ракију.
Сточарство је стајско. Чувају по две краве, просечно по домаћинству. Оваца има мало. За узгој свиња има добрих услова али се не користе.
Горњобријанчани се баве печалбарским занатом. Иду у велике градове и раде све послове. У самом селу регистровано је 11 занатских радњи: три столара, колар, бомбонџија, пет зидара фасадера и један молер-фарбар.
Омладина се школује. Село нема своју школу па ђаци иду у суседно место Косанчић, удаљено један километар.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
