Порекло становништва насеља Горња Трница, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Горња Трница је везана за високо планинско и тешко доступно земљиште, који лежи између пчињских притока Трипошнице на северу и Лесничке Реке на југу.
Воде.
Мештани користе од воду за пиће са извора озиданих у чесме. Главнији су: Врба, Дупало, Извор, Дел, Мирчиница, Шопа и др.
Земље и шуме.
Потеси са њивама, шумом и пашом имају ова имена. Чука, Вртена Бука, Љути Дол, Трничка Река, Голема Река, Дел, Могила, Извор, Кладенци, Широка Река, Селиште, Гариште и Село.
Тип села.
Горња Трница је село разбијеног типа са јако израженом подвојенишћу махала. Удаљеност махала је велика јер због долина и неравног терена те треба прилично времена да се пређе из једне махале у другу. У махалама су куће раздељене у мање групе.
Село има 7 родова са 71 домаћинством – податак из 1949. године. Број кућа у махалама је овако распоређен: Прочовце – 21, Павунковци – 14, Кунгулци – 3, Присоја – 14, Вучинци – 8 и Петковци – 11.
Постанак села, старине и прошлост.
У махали Прочовци близу Трипошнице налази се место Селиште. Тамо су мештани ископавали темеље од кућа у гробове без крстова и натписа. За неке гробове на месту Марково Њивче, исто као на Селишту, становници мисле да су „римски“. Старинске гробове на Селишту од скора су почели да откопавају потоци.
„Селом“ се зове место где је на атару било прво село данашњих становника. Али, пошто су се становници бавили сточарством, то су се они по досељењу брзо разишли по сеоском земљишту образујући махале на местима где су имали привремене сточарске станове. Данас је на месту Село само једна кућа.
Данашње насеље основали су преци родова: Петковци, Лингурци, Павунковци, Кунгулци и Вортинци. Досељени су пре око 160 година бежећи од насиља „како пет куће“ из прешевског села Трнаве. Трнава је 1912. година затечена као муслиманско арбанашко село. По селу у старини они су и основаном пчињском селу дали име Трница. Назов Горња село је добило за разлику од суседне Доње Трнице, у долини Пчиње. Досељени родови, оснивачи села, нису били рођаци јер су одувек међусобно склапали брачне везе.
Порекло становништва.
Сви становници потичу од досељеника. Родови су:
-Петковци су оснивачи села. Пореклом су из Трнаве код Прешева одакле су избегли „због Турци“. Овде живе од пре око 150 година: Крста, 30 – Каранфил – Јован – Митар – Петко, доселио се Петков отац. Од овог рода има исељених породица у тиквешком селу Тамјанику, Грамаду код Прешева, и Каравукову – Бачка.
-Лингурци су дошли из истог села и истих разлога као род Петковци. И ови се рачунају у осниваче ссела. Имаји исељених породица у Бирилову код Овче Поља и Трнави код Прешева.
-Павунковци, место порекла и време досељавања као код претходних родова.
-Кунгулци, имају исто порекло као претходни родови. И они се сматрају у осниваче села. Имају исељенике у Грамади код Прешева.
Вортници су досељени када и предњи родови. Овде је дошао оснивач рода Ворта, предак петог појаса: Стојко, 50 година – Станоја – Стојилко – Цветко – Манасија – Ворта.
-Присојаци или Боканци. И за њих се казује да су пореклом из прешевске Трнаве, одакле су дошли после предњих родова.
-Вучинчани су досељени из Трнаве када и род Присојаци.
Кућна слава свих родова је Митровдан.
Сеоска слава је Спасовдан.
Исељени родови.
-Јанковци и Баба-Стаменци су исељени у Нови Глог у истој области. Раније су чинили један род. Потичу од предака које је мајка преудајом довела из Горње Трнице.
-Оџинци су исељени у суседну Доњој Лесници. Тамо се иселио „као призетко“.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
