Порекло становништва села Горња Ржана, општина Босилеград – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Горња Ржана Фото: www.bosilegrad.org
Положај и тип села.
Горња Ржана је село у почетку долине Ржанске Реке, која постаје од Виљокоштице и потока Лопушњака; прва је већа притока са десне стране потока Видимске Долине, од које је на десној страни „плочко“. У долини Виљокоштице са леве стране нема кућа а на десној су ма(ха)ле: Грчка, Беркова и Момчилова, а ниже су од ње, низ реку, Мишаци. У Видимској Долини су мале Видима, Пиперковци и Плавило. У селу постоје и мале Ђерачка и Бонџина.
У селу има 40 кућа.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе ове називе: Станков Кладенац (у изворишту Виљокоштице), Мал’ и Голем Извор (у изворишту Лопушње).
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима званим: Лиселица (ливаде поред реке), Видим и Боровњак (по боровињкама).
Постанак села ипореклос тановништва.
Постоји предање да је Горња Ржана старије насеље („од пантивек“). То причају не само мештани, већ и становници околних села (Мусуља). Једно време су за њу употребљавали назив „старе куће“. Међутим, то се из порекла родова не види, ваљда су се старинци помешали са досељеницима, а уз то познато је да је Горња Ржана раније била „пуштењак“, где су напасали стоку становници Горње Лисине, док се није заселило ово село.
Најпре је у село било осам кућа; „Осам куће севе и севте биле у Горња Ржана“.
-Мишаци (раније Божаничеви) су изГорње Лисине, одакле се доселио деда Миша (дед човеку од 70 година); најпре су ишли у „кумановско“, па су дошли у Криву Феју да би се потом населили овде. Од њих је остала само једна кућа.
-Деда Момчилови су из Горње Љубате („мене ми се чини да су од Горњу Љубату“).
-Грци су из Вучиделаца. Назив Грци су добили што су били кржави (кржљави).
-Бонџини су из Горње Лисине – („треба да су од Горњу Лисину“).
-Ђераци су старином из Дуката, па су им преци најпре дошли у Горњу Љубату па потом у Горњу Ржану. „Право им је Ђеринци по жени, која се звала Ђера, а били су од Самокова“ (ово пише на маргинама-фуснотама о њима).
-Видимчање (Сокол, Стојан и др.) су из Доње Лисине.
-Пиперковци су из Доње Љубате или Доње Лисине.
-Гмитров (Илија) је у мали Плавило је из Чешљанаца, доселио се као пришелац („поженил се беше тија Гмитар“).
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
