Порекло становништва села Горња Јајина (по књизи Горње Јајно), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Горња Јајина се налази на око четири километра јужно од Доње Јајине а на око шест километара од Лесковца, на левој обали Ветернице, између речног корита на истоку и брега на западу.
Тип села.
По своме положају, ово село спада у групу равничарских села Поречја а његов атар захвата део побрђа на западу од сеоских кућа.
Воде.
Са источне стране села тече река Ветерница. Других текућица нема. На граници са атаром Великог Трњана налази се веће удубљење пуно стајаће воде, које се зове Ботуњац. Вода лети испари па у удубљењу остане само мрка тиња окружена зукиним бокорима.
Пошто су изданске воде близу површине земље услед притиска Ветернице, копање бунара не представља тешкоће, па свако домаћинство има свој бунар у дворишту за подмирење потреба домаћинстава.
Постанак села и прошлост.
Село Горња Јајина се не помиње у српским средњовековним документима па је вероватно, у време српске срењовековне државе, да није ни постојало, већ је настало за време Турака. Локалитет Чифлук, који се налази на северу села, говори да је на том месту постојао чифлук неког великог поседника земље у атару овог села. На том месту и сада има парчаади од ћерамиде. Ту је била и турска воденица, чији се канал и данас познаје.
Хан помиње Горњу Јајину и бележи да је 1858. године имало 16 кућа, док је тада Доња Јајина имала 10 кућа. Та чињеница поткрепљује казивање Горњојајинчана да је село Горња Јајина старије од Доње. Међутим, Милан Ђ. Милићевић је забележио да је Горња Јајина 1882. године имало 33 пореске главе а Доња Јајина 38. То значи да је, у то време, Доња Јајина била веће насеље.
Горња Јајина је била господарско село и као да је пред крај турске владавине било подељено између два господара, од којих се један звао Веза а други Ахмет. После ослобођења село је плаћало аграрни дуг.
Земље и шуме.
Атар овог села износи 381 хектар, од које површине је обрадива земље (њиве и баште) 210, ливаде 19, пашњаци 54 док је под шумом 55 хектара.
Земљиште носи ове називе: Гробиште, Језеро, Појиште, Прогон, Ливаде, Шавран, Селиште, Бресје, Росуље, Горње Ливаде, Доње Ливаде, Чивл’к, Петрова Долина, Високо Било-Каменица, Гола Чука, Досина, Аметово, Петрово, Прудине, Базиште и Тврдаче.
Порекло становништва.
Село Горња Јајина подељена је у две махале; Горњу – Шопци и Доњу Махалу. Према попису становништва из 1959. године уселу је био 98 домаћинстава са 603 становника.
У селу живе ови родови:
-Савинци су староседеоци.
-Јовановци-Павловићи су пореклом из села Врбовца.
-Недељковци-Шопци су из Паси Пољане код Ниша.
-Постоловци су староседеоци.
-Ђокинци су староседеоци.
-Анђини-Стојилкови су староседеоци.
-Маринковци-Лазини су староседеоци.
-Деда-Стојанови су староседеоци.
-Андреја Митић је из Магаша.
-Милошеви су из Великог Трњана.
-Веља Костић је из Гиљана.
-Ивкови су староседеоци.
-Филипови (Вилипови) су староседеоци.
-Петковци-Тиркини су из Великог Трњана.
-Ђорђевићи-Печенче су староседеоци.
-Антанасови су староседеоци.
-Ибре Ајвазовић је Ром, непознатог порекла.
Занимање становништва.
Главно занимање је замљорадња. Сеју све врсте жита. Саде дуван. Од стоке имају краве. У селу је 1960. године било 60 бивола. Чувају свиње и овце али мање него раније. У баштама саде поврће за своје потребе.
У селу има 29 фабричких радника и 28 помоћних грађевинских радника. Имају 21 регистрованих занатских радњи: 4 зидара, ковач, дрвостругар, два грнчара, обућар, тракторист, два вршача, три превозника, три пекача ракије, два млинара и једног опанчара.
Село је седиште месне канцеларије. Имају и задружну продавницу.
Имају четвороразредну основну школу као истурено одељење осмогодишње школе у Великом Трњану.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
