Порекло становништва села Голема Њива, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Голема Њива је планинско село засељено на Бабичкој Гори готово на истој надморској висини као и село Бабичко. Оно се налази на доста стрмој падини планине испод највише језерске терасе.
Тип села.
Голема њива није гомиласто као што је Бабичко у свом централномм делу, али је и оно збијеног типа.
Име села.
Када је дошло до демографског развоја села Црковнице (Старо Село) постало немогуће живети почели су се насељавати на такозваној Големој Њиви источно од села да би постао заселак Црковнице којије у новије време стекло статус засебног села под именом Голема Њива.
Воде.
У самом селу, испод школе, налази се јак извор планинске воде, којије претворен у чесму. Вода из чесме у јаком млазу непрекидно тече, па се ствара водоток који иде ка селу Дрћевцу. У Големој Њиви има доста извора и кладенаца. Тако постоји Кладенац код Баче, Турски Кладенац, Висока Чесма и Јака Вода. У селу има бунара иако су на високој планинској коси. Из извора Висока Чесма и Јака Вода каптажом је ухваћена вода и тако створен сеоски водовод за многа домаћинства.
Земље и шуме.
Атар села Големе Њиве захвата простор од 514 хектара од чега су њиве и баште 303, воћњаци 7, виногради 72, ливаде 23, пашњаци 70, шуме само два док је неплодно 37 хектара.
Потеси носе ове називе: Галов Камен, Темија, Жутино Трлиште, Гумниште, Збегови, Црни Пањ, Далга Гарина, Габер, Курушњак, Лешје, Записс, Дубрава, Средње Било, Дресник, Барице, Врло Присоје, Блато, Глед’ц, Трбанове Трле, Бела Река, Градиште, Радановац, Раскрсје испод села, Раскрсје југоисточно од села и Голема Ливада.
Постанак села и прошлост.
Село Голема Њива је као српско село новијег датума. Настало је исељеавањем Црковничана на своја трлишта и гумна. Постоје у овом селу трагови предсловенске културе. Тако је на локалитету Троло било „латинско гробље“. На локалитету Равниште наилази се такође на трагове предсловенске културе.
У Долини Црне Реке, нешто изнад њеног корита на десној обали, на малој заравни, налази се најстарији српски сакрални културни споменик – манастир Св. Богородице – подигнут 1499. године, свакако подигнут на темељима рановизантијске цркве, која је служила као богомоља становницима подграђа који су своје мртве укопавали на локалитети Троло.
На левој обали Црне Реке диже се стари купасти вис, на чијем је врху био рановизантијски а могуће је и римски кастел унутар чијих зидова постоји минијатурна црква, очуваних темеља и апсиде, која је служила за верске потреба посаде ове тврђаве.
Порекло становништва.
Голема Њива није забележена у попису после ослобођења од Турака. Из тог времена помиње се у саставу јањушке општине само село Црковница са 64 домаћинства.
По попсиу из 1953. године село Голема Њива има 80 домаћинстава са 509 становника док је 1971. године село имало 97 домова и 439 житеља.
Родови пописани 1977. године:
-Поп Савинци су пореклом из Ћустендил Бање.
-Поп Станкови су из Ћустендил Бање.
-Петковци су староседеоци – из Старог Села.
-Миленчини су староседеоци – из Старог Села.
-Станојинци-Станојевци или Гиздавци си прешли из Старог Села.
-Тодоровци су из Бериља, досељени за време Турака.
-Цекини су староседеоци – дошли из Старог Села.
-Пашићи су из Кунова – Владичин Хан.
Занимање становништва.
Земља села Големе Њиве је слабо родна али је погодна за виноградарство и са доста пашњака. Од свог постанка мештани овог села нису са својих имања могли довољно да да уберу довољно хране за сопствену исхрану, па су трампом, дававши дрва за огрев, грожђе, воће, ракију и вино добављани недостајуће количине хране
Мештани се баве циглатством и зидарством. Има поприлично својих становника на раду у иностранству.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
