Порекло презимена, село Гњеждане (Лепосавић)

0
1054

Порекло становништва села Гњеждане (по књизи Гњеждани), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Гњеждани, „ Гнеждани“ — Ово мало планинско село је на десној страни горњег тока ибарске Јошанице. Оно је у склопу шумовитих брда Мазнице (1103 м), Ђурђевице, Гуња, Доброг Брда, Поповака и Дуге Косе.

Тип села.

Насеље чине две групе сродничких кућа, које су на висини од око 1000 м, подигнуте на плећатим косама брда Записа, Орловаче и Чеперка.

Воде.

Вода се употребљава са извора: Вода код Мочила, Вода у Долу и Вода код Мазничке Њиве. Стока се поји на потоку и на чесми која је на Јови. Њиве су слабе у окућницама и на новим крчевинама у пропланцима; испаше су на Јови, Мазници, Присоју, Гyњу, Ђурђевици, Ђурђевичком Потоку, Анђелковој Банији и на Пазаришту.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Старо Гњеждане било је у Пустоселу код Старе Воденице у долини Гњежданке. Ту се и сада изоравају дуварине старих кућа. У Присоју је старо „латинско“ гробље, а црквина је на Осоју повише Старе Воденице. Од ње се види само закоп. На Пазаришту било је средњевековно тржиште рудама, које је забележено у Девичком катастиху 1769. године „Грка’а под Трговиште“, које се за Турака прозвало Пазариште. Краљ Милутин је даровао око 1316. године село Гњеждане манастиру Бањском. Отада се не спомиње по свој прилици зато, што је, као мало планинско насеље, било у саставу већих насеља. Данашње гробље је ниже села. У овом селу родио се 1831. године жички епископ Сава Дечанац. Данашње село основало је становништво са расељеног Пустосела у почетку прошлога века.

Порекло становништва.

-Гашани, Вучковићи, 3 куће, Радовићи, 4 куће, Св. Петка, прадед досељен из Јунака на Рогозни; имају крвне рођаке у Паруцама, Кашљу, Кајкову на десној страни Ибра и негде у Топлици.

-Шиљићи, Несторовић, 1 кућа, Ђурђиц, слави и „земаљску славу“, дошао из Придворице одиви у кућу 1916. године.

-Бараћи одселили се око 1890. године у Топлицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.