Порекло становништва села Гложје, општина Босилеград – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је под Глошком Планином као у једном амфитеатру, који чини обод и суподина ове планине. То је почетак изворних кракова Глошке Реке, која је лева притока Љубатске Реке, односно Драговиштице. Косе, које полазе са Глошке Планине и на којима су поједине мале сеоске са имањима, се поступно спуштају и завршавају на заравни у једнакој висини. Све скупа чине утисак једне површи, која је испресецана изворним крацима Глошке Реке, чије су долине, као и долина главне реке, дубоке и стрмих страна, праве клисурасте младе долине. Целокупним својим положајем село је изоловано од саобраћаја, ван главних долина, којима воде путеви, а уз то је високо и тешко приступно; становништво је примитивно и познато у овој области по извесним особинама.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су главнији: Личаров Кладенац (у мали Мартиновци); Света Вода (близу „села“) и Клек – до ливада у Глошкој Планини.
Земље и шуме.
Имања су на местима: Мартиновица, Чуковец, Росуља, Попадина, Ковачко Гумно, Гарван, Широка Падина, Јечмиште, Борови Дел, Рупа, Занога, Вунен Камик и Орниче. Сеоска паша је Прекоп.
Тип села.
У селу постоје ове мале, почев са десне стране изворишта Глошке Реке па ка левој: Мартиновица, Џурков Дол, Грчка Мала, Нешин Дол, Нанчинац, Говедарник и Кумовци. Махала Мартиновица је под преседлином између Чуковца и била Глошке Планине, по облој косаници. Истога положаја су све остале мале. Мала Кумовци се састоји од две истоимене мале, преграђене косаницом.
Постанак села и порекло становништва.
У овоме слу је пре 80-90 година било 30 кућа. Зачетак села је био доле у реци – у „селу“.
-Богојинци. У селу се први населио неки Богоја. Он је био из села Немањинаца. Како је тадашње Гложје било пусто он је долазио ту са стоком да би се и населио. Од ове породице су и:
-Личаровци, мада неки причају да су се оно посебно доселили, само се не зна одакле.
-Варажличање су у махали Мартиновици а има их и у Липи.
-Кумовци и Самодови су такође старе породице.
Изгледа до све до сада поменуте породице су заједничког порекла, али су се разродили и узимају међу собом.
Остали су се доцније доселили.
-Гнојишчање су у делу села ближе Босилеграду, а пореклом су из Гнојишта и Кривој Феји, дошли пе 70 година, али им је старина била из Гложаја, одакле су бежали па се повратили.
-Војиновци су из Доње Љубате, одакле се доселио предак пре 40 године због сиромаштва.
-Кривовејци (Иван и Величко) су из Криве Феје од породице Чаушеваца, довела их мајка, која се овде преудала.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
