Порекло становништва села Ерчеге, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ерчеге заузимају простор између Ковиљске планине на северу, Вучака на североистоку, Медовина на југу и старе границе и Васиљевића на западу. Куће се налазе на побрћима и са једне и са друге стране реке Ношнице, с тим што је много већи простор на десној страни од територије која припада овом селу на левој страни реке Ношнице.
Старине.
У Ерчегама се налазе рушевине неке старе цркве. М. Ђ. Милићевић у свом делу „Кнежевина Србија“ тврди да „ту има стари град Херцега Стјепана“.
Остали подаци о селу.
До скоро је село било и без пута и електричне струје. После рата, и то 70-их година, завршен је пут и центар села повезан је преко Братљева и Међуречја са Ивањицом. Данас саобраћа аутобус на овој линији сваког дана, изузев зими када снег направи велике наносе и не може да се пробије кроз завејана места. ·
У Ерчегама, које је било и општински центар (1951-1955), данас се налази месна канцеларија, откупна станица и продавница за три села. Истовремено је то центар и за друга два суседна села Вучак и Медовине, које имају школе, а немају месне канцеларије и продавнице.
Школа је отворена после рата, 1946. године. Изграђена је y долини Ношнице, а до тада су деца из овог села ишла у школу у Ковиље.
Славе – заветине.
Све фамилије, односно засеоци, немају заједничку сеоску славу, тако: Спасовићи, Тошићи и Јелићи славе Бели четвртак; Стеванићи славе Белу суботу; Поледице, Ђоковићи, Ресимићи и Марићи славе Илиндан, заједно са неким фамилијама из Медовина.
Воденице.
Редовничка воденица Златића и Поледица на Моравици налази се на Невољицама, а на Ношници су биле: Марића, Ресимића (редовничка), на Маријевцу, која сада не ради. Јелића, редовничка воденица на Пелилу ради. Заједничка редовничка воденица је за Секулиће и Зекавице налази се на Ношници, под Кодићима која и данас ради. Ђоковићи имају редовничку воденицу на врх Зекавске луке, која ради. Такође Спасовићи имају заједничку воденицу изнад Ковиља, на Ношници, са Вујовићима испод Стјеника.
Занимање становништва.
Становници се претежно баве сточарењем. У долини Ношнице успевају и житарице. Мало је шума на простору Ерчега и једва задовољавају потребе свога становништва.
Порекло становништва по засеоцима.
Село се састоји из више засеока, који су разасути и са једне и са друге стране реке Ношнице.
Са десне стране Ношнице, крећући се узводно
Спасовићи.
Овај засеок се друкчије зове и Варјачићи. Овде претежно живе Спасовићи и Тошићи.
-Спасовићи, 5 K. (Јовандан), доселили су се средином 19. Века из Црне Горе, са Дурмитора, y Ерчеге, на Голију. Двојица браће почетком овог века сишла су у Ивањицу и учинили су велики преокрет y изградњи овог места, јер су подигли први хотел 1933. и трговине. Из ове фамилије потекле су познате личности лекара, угоститеља и трговаца. Из овог места одселили су се у последње време Спасовићи y Атеницу (2), Чачак (4), Ивањицу (3), Бељину (2), Луке и Лозницу код Чачка. Из Ерчега су се неки Спасовићи иселили у Градац код Рашке и у Рогатац. Они из Градца доселили су се у Нови Пазар пред Други светски рат, а из Рогатца и Ерчега после тог рата. Има неколико Спасовића просветних радника y разним местима службовања.
-Тошићи, З к. (Јовањдан), пореклом су из Васојевића. Једна кућа је била y Ковиљу, бавили се трговином. Тошића данас има y Београду (2), Чачку (2), Ивањици и Атеници код Чачка.
Поледица
-Поледице, З к. (Стевањдан), дошли су y овај крај из црногорских брда. Одавде су се одселили и настанили у: Ивањици (3), Мани, Куманици, Пучкој Реци (2), Дивљаци (3), Јездини, Лозници (4), Заблаћу (2) и Доњој Бејашици?
-Златићи, 13 к. (Илиндан), имају недалеко од кућа познате станове за стоку, поред пута Братљево – Шанчеви – Ерчеге – Медовине. Раније их има одсељених у Горњој Коњуши, y Топлици. А, у последње време Златићи су се одселили у: Атеницу (З), Кулиновце, Ивањицу (2), Београд (2) и Медовине.
-Стеванићи, 9 к. (Аранђеловдан), одавде су се одселили у разна места где и данас живе. Има их у: Средњој Реци, Кулиновцима (2), Ивањици (2), Јездини.
Радишићи
-Ђоковићи, 4 K. (Петровдан), били су велика фамилија. Данас их има више y другим местима него y Ерчегама. Тако данас живе y Ивањици (4), Кулиновцима (З), Београду. Ђоковићи воде порекло од кнеза Вукића који је био стриц или старији брат Боја, од којег су:
-Бојовићи. Дакле, воде порекло из Васојевића.
Јелићи
-Јелићи, 13 K. (Јовањдан), пореклом су од братства Рајовића, из Васојевића, Лопаћани. У роду су са: Перовићима, Радивојевићима, Киковићима.37 Стари Јелићи y Ивањици били су познати као први превозници аутобусом на линији Ивањица-Пожега, банкари, трговци и власници стругара на Голији и великих стада оваца. После рата одавде су се Јелићи одселили у Ивањицу (2) и околину Чачка: Лозницу, Заблаће (2) Бељину и Кулиновце.У ову фамилију су ушли:
-Ивановићи, из Вучака и:
-Јекићи, из Медовина.
Ресимићи
-Ресимићи, 12 к. (Јовањдан). Не зна се њихово порекло. Данас их има одсељених у: Ивањици (2), Чачку и околини, Кулиновцима, Лозници (2), Заблаћу, Бељини, Јездини и Новом Пазару. Један од Ресимића описан је у причи „Добошар Ресимић“ Драгише Васића, који се био одселио y Чачак. У ову фамилију привенчали су се
-Јелић и Стеванић, из истог села.
-Марићи, 2 к. (Никољдан), и раније су били фамилија од неколико кућа. Одселили су се Марићи из Ерчега и данас живе у: Чачку, Ивањици и Долову (од 1952). У ову фамилију ушао је један Ресимић.
Са леве стране Ношнице
-Зекавица, (Ђурђевдан) највероватније да су прво дошле y Јасеново (општина Нова Варош) у 18. веку, са планине Златара. Неки од њих су се одселили из Јасенове y Јешиће у Горобиље код Пожеге. Сигурно да отуда воде порекло и данас их има y Лозници (2), Чачку (2), Београду (2), Новом Пазару, Звечкој (код Обреновца), Кулиновцима (4). Неки су досељени пре рата y ово село y близини Чачка.
-Чоловићи, сматра се да су досељени из сјеничког краја, али су пореклом из Црне Горе. Славе Јовањдан.
-Секулићи, 2 к. (Никољдан), доселили су се из Васојевића, а воде порекло од племена Кучи. Има их усељених y Васојевиће 20 кућа. Данас их има у: Трнави, Ивањици (2), Лозници (4), Кулиновцима (5), Петници код Чачка, Долову и самом Чачку (2). Раније су одсељени према новом Пазару и данас их има у Кознику код Новог Пазара (2).
-Николића више нема y Ерчегама. Славили су Никољдан. Раселили су се и данас живе: на Убу, у Кулиновцима, у Слатини код Чачка, у Губеревцима (Драгачево). Тамо их називају Ровињцима, јер сматрају да су се доселили из Ровина. Николићи, Чоловићи и Младеновићи y Топлици се називају Сјеничанима, што указује да су пореклом из околине Сјенице, а вероватно даљним пореклом из Црне Горе.
У Ерчегама више нема:
-Бошковића, (Никољдан), који су се одселили y Вучковицу, Драгачево, око 1840. године.
-Велимировића, (Никољдан), који су се такође одселили y Вучковицу (Драгачево), 1840. године.
-Вуксановића, (Никољдан), такође су се око 1840. Године одселили из Ерчега у Вучковицу.
-Мајсторовића, (Никољдан), одселили се у Вучковицу (Драгачева) пре 150 година. Има их у Београду (4), y Вапи код Чачка и Краљеву.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
