Порекло становништва села Душаново, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Душаново је подигнуто на неогеним брежуљцима заобљених облика у изворишту реке Шаранице на моћним слојем активне земље, на месту које је до постанка села било под храстовом шумом.
Тип села.
Душаново је једно од ретких „планинских“ села у Лесковачкој Котлини а једино такве врсте у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора. Душаново је збијеног типа.
Име села.
Село је добило име по срспком цару Душану. Врло је вероватно да је среска власт у Лесковцу сугерисала насељеницима приликом заснивања села да село добије овај назив.
Воде.
Цео овај крај неогених брежуљака оскудева у води. Оскудицу у води трпе и сусдна села. Први бунар им је за новац ископао неки човек из Стопања. Били су веома срећни јер су дотле воду допремали из Подримца. Пре 40 година у свом дворишту бунар је ископао Јаћим Ђорђевић. Он има и извор у својој њиви где узгаја лубенице. Из овог извора и са површине околних благих брежуљака, када пада киша, формира се Језерски Поток као саставни део Дугачког Потока. Са јужне стране је долиница Марковог Потока. Ова два потока се сливају у један испод села Душанова, тако да се село нашло на земљишту између њих. Од места где се састају ова два потока настаје долина која иде све Печењеваца, а по њеном дну „шара“ Шараница.
Сада Душаново има пет водовода. Каптирали су воду за своје водоводе у атару села Стубле код Пањинаца.
Земље и шуме.
Атара Душанова се простире на 414 хектара, од чега су њиве и баште на 320 хектара, воћњаци 7, виногради 11, ливаде 6, пашњаци 22, шума 24 док је неплодно 24 хектара.
Земља носи ове називе: Дугачко Поточе, Марков Поток, Делнице, Дуњарнник, Мамуља, Пештилске Ливаде, Тромеђе, Карахасанове Ливаде, Широка Арница, Црна Земља и Пашине Чесме.
Постанак села и прошлост.
Душаново је једно од најмлађих села у Лесковачкој Котлини. Подигли су га насељеници пребегли са територије која је остала под Турцима посел Брелнског Конгреса 1878. године, и то из ових села: Стајовца, Трнице, Брезовицем, Кршевице, Каћура, Дејанца и Романовца 1906. године. Наоружани чланови 44 домаћинстава из ових села кренули су ноћу ка српској граници са нешто ствари и пробили се на српску страну. У Врању су се укрцали на воз и стигли у Лесковац. Један део нијее путовао возом, ишли су пешице.
При насељавању на данашњем месту имали су много тешкоћа која су им приређивали мештани суседних села у страху да им се не умањи утринско земљиште. Том приликом је морала да интервенише у власт у Београду.
Насељавање Душановчана је извршена у три етапе: прва и најмасовнија била је она 1906. године; друга је било 1910. године – 21 домаћинство и трећа после завршетка Првог светског рата 1918. године – 7 домаћинстава.
Становништво.
Према статистичким подацима село Душаново је 1953 године имало 90 домова и 483 становништва, 1971 године такође 90 домова али 372 становника, дакле 111 мање.
У Душанову живе ови родови:
-Дугури, Мечкари, Лулари, Цекинци, Дегов, Шуданци, Бишкини, Стошинци, Мадини, Максини, Манастирци, Спирини, Трајкови, Штулани, Савини, Вељковићи, Виљушкари, Тасини, Томановчани, Живадиновци, Бискини, Црни, Цакићи, Ћопини, Ђошини, Кељини, Марковићи, Досељени, Дрњкини, Дисани, Тозини, Јанковићи, Дичкови, Тројанови, Ристићи, Драгољубови и Крцомирци.
Занимање становништва.
Пољоприврееда је основно занимаање становника. Сеју кукуруз и пшеницу наизменично. Воће само по двориштима на 1,7% од укупне површине земље; виноградарством у мањој мери. Душановчани су се показали као најбољи произвођачи јагода и целој лесковачкој котлини.
Стачарство је скромно, доста сиромашно. То се види из следећег: Према поппису из 1973, године у селу 135 говеда – крава, 30 коња, 50 оваца, 300 свиња и две козе.
Омладина се определила за друга занимања. На селу живе углавном старачка домаћинства.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
