Порекло становништва села Дулан, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Дулан је мало насеље; лежи на неравном земљишту између Тибужде на југоистоку и Ћуковца на северозападу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и са кладенаца.
Земље и шуме.
Називи потеса су: Стриво Осоје, Сејкин Чукар, Јовчин Гроб, Дуги Рид и Дидин Гроб.
Тип села.
Дулан је мало село и не дели се на махале. Разликују се поједине родовске групе кућа. Такве су: Костинци, Тасинци, Велкови и други.
Дулан је 1955. године имао укупно 29 домаћинстава.
Постанак села.
Дулан спада у млађа насеља Врањске Котлине. Основали су га у првој половини XIX века три досељене породице: Стевановачка, Крстинска и Тасинска. Прва породица је досељена из Горње Пчиње, док су остале „изашле“ из суседног долинског села Тибужде. За време Турака у Дулану је постојао чифлик неког турског бега из Врања. Власник чифлика касније је био неки Грк по имену Гула. Чифлик се распао 1878. године.
Умрле становнике мештани сахрањују у гробљу суседне Тибужде.
Сеоска слава су Духови. Тада у Дулан долазе многи гости из околних насеља.
Порекло становништва.
У Дулану су ови родови:
-Стевановчики, Аранђеловдан, су пореклом из Горње Пчиње.
-Крстинци, Тасинци, Стоилковци, Велкови и Лазаровчиња су досељени из суседне Тибужде. Тамо су припадали роду Коларци, чије је даље порекло непознато. Од њих су најпре дошли Крстинци и Тасинци; иза њих су долазили други родови. Сви славе Ваведење.
Исељеници.
-Крстинци, једна породица се иселила у Врањску бању.
-Лисичарци, 24 куће, живе у Дубници.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.