Порекло становништва села Дугојница (по књизи Длугојница), општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Дугојница има сличан положај као и суседно Биновце; лежи на граници гребана Церовац са запада и Масуричког Поља са истока. Поменути гребен мештанима служи као паша за сточарство док је поље подесно за земљорадњу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара. Раније су становници доносили воду са извора Сутеска и Трепешница – атар села Биновца.
Земље и шуме.
Топографски називи по граници атара носе ове називе. Церовац, Средњи Рид, Тршевина, Попова Глава, Горњи и Доњи Дренов Луг, Рупа и Под Село. Унутрашњи делови атара зову се: Селиште, Сутеска, Џелилова Корија, Трепешница и Жабљак.
Тип села.
Дугојница је село збијеног типа. Разликују се махале, које се зову по главнијим родовима или положају (Горња Махала).
Дугојница је 1952. године у свом саставу имала укупно 75 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошност.
Попова Глава је узвишење југоисточно од села. Ту је некада била „српска црква, која је пропала после косовске битке“. На Поповој Глави данас се познају зидови од храма, местимично високи око метар. Црква је била у положају исток-запад, дуга око 10 а широка око 5 метара и посвећена Св. Илији. Испод узвишења Попова Глава у низији налази се место Селиште, данас под њивама и ливадама. Како се казује, овде је било старо српско село. Томе селу припадала је и црква на Поповој Глави. На Селишту у њивама становници наилазе на камен од ранијих кућа. Цркву и сели срушили су Турци у исто време. Народ прича, да су тада многе српске девојке „поскакале у бунар“ – налазио се испод цркве, да не би биле заробљене од Турака.
Иза наведеног догађаја земља овог села и земља у ближој околини била је „двеста година пуста“. Затим су досељени Арбанаси најпре обновили суседно село Масурицу. Иза тога су обновили и данашњу Дугојницу и друга оближња насеља. Дугојница је основана на почетку XIX века. Оснивачи села били су арбанашки и српски родови. До ослобођења од Турака село је нарасло на 26 кућа, 16 арбанашких – углавном од фиса Гаши, 7 циганских и три српске. Најплоднија земља била је арбанашка, док су Цигани и Срби код њих радили као момци и чифчије. Срби су имали и нешто своје, али недовољно плодне земље. Арбанаси из Дугојнице иселили су се, изузев једног рода, 1878. године. По имену знају се се ове породице; Аметовци, Авди Коља, Дестанови, Шерифови, Ајдинови и Бекташови. Арбанашку земљу купили су досељени Срби. Арбанаси су у Дугојници имали џамију и гробље поред ње. Налазила се у данашњој Горњој Махали. Од џамије се данас не познаје ништа. Муслиманско гробље је очувано јер се у њему и данас сахрањују поједини сеоски муслимани – Цигани и други.
Стара сеоска слава је Св. Илија. Пре 30 година ова слава је напуштена, јер исту славу има и суседна Сувојница због чега у Дугојницу не долазе гости. Село сада слави „Белу Недељу“, прва недеља после Духова. Од када имају другу славу, мештани кажу, да у њиховом селу није падао град. Око 1900. године код црквишта на Поповој Глави основано је ново гробље. Раније су умрле становнике – Србе – сахрањивали у Сувојници.
Порекло становништва.
Дугојница је претежно српско село. Мање групе представљају Цигани и Арбанаси.
Српски родови.
У старинце се рачунају:
-Маркоски, Аранђеловдан;
-Гоцини, Митровдан и:
-Дичини, Аранђеловдан.
Ови родови спадају у осниваче села. Изгледа да потичу од предака који су преживели догађаје у коме су рушена стара српска села у околини Масурице.
Досељени по ослобођењу од Турака:
-Ранђеловци, Аранђеловдан, су досељени из Клисуре у Знепољу. Име су добили по досељеном претку Ранђелу, који се доселио као самац и овде оженио.
-Спасини, Св. Оци, су досељени из Себе Врања. Тамо имају рођаке. Даље порекло им је „од куд Љубате“ код Босилеграда.
-Поповци, Никољдан. Оснивач рода, као свештеник, из околине Ђаковице у Метохији најпре је дошао у Клисурицу код Врањске Бање. После је купио земљу у Дугојници и ту се преселио.
-Клисурци, Савиндан, су досељени из Клисурице код Врањске Бање. Оснивач рода у Дугојници звао се Тома – који је зет Поповцима. У Клисурици су им род Крстини, чије је даље порекло из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Буштрањци, Никољдан, су досељени из Великог Буштрања.
-Јанковићи, Аранђеловдан, и:
-Михајловићи, Никољдан, су досељени из Ђерекара у Горњој Пчињи.
-Џонинци, Аранђеловдан, су досељени из Сувојнице где су били старинци.
-Николићи, Аранђеловдан;
-Стојковци, Никољдан, и:
-Јанчићи, Никољдан, су досељени из Претине код Бујановца. Даље порекло им је из Горње Пчиње.
-Величковићи, Никољдан, су из Стубле.
-Стојковићи, Аранђеловдан, су досељени из Доњег Требешиња код Врања. Тамо су се звали Тегарци. Даља старина им је из Сурдула.
Цигани.
У Дугојници има 18 породица муслиманских Цигана. Деле се на родове:
-Ајдинови, Селимови, Раимови и Раманови.
Цигани у овом селу живе од турског доба. Своју земљу немају. Издржавају се од тога што се баве свирачином, гаје дуван на туђим њивама и раде као „исполџије“.
Арбанаси.
-Аџијини су једини заостао род од Арбанаса који су овде живели од турског доба. Они су били у „крвној завади“ са неким исељеним Арбанасима и згбог тога су 1878. године остали у свом старом селу. Данашње породице су од синова Амиџикових – умро као хоџа 1928. године. Данас његови синови не знају да говоре арбанашки. Један од њих ожењен је Српкињом из Дугојнице а други је за жену довео муслиманку из Босне.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
