Порекло становништва села Дуга Лука, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је на обема странама Меланско-косовске Реке.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора, који се налазе у близини појединих кућа.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме се налазе на овим местима: Валог, Падина, Крстов Рид, Белћин Дол, Калимерица, Крива Падина, Раков Дол, Гумништа, Белутќ, Трница, Грбанов Рид, Прибој, Лесков Рид и Мечи Рид. Ливада и башти има поред реке, у којој је раније било риба („мрене“) – сада их нема.
У селу има око 50 кућа.
Постанак села и порекло становништва.
Ово село је релативно скоријег постанка, што се унеколико види по његовом имену а и по томе што у њему нема селишта нити било каквих других старина.
Најпре је Дуга Лука била „пашиште“, да би потом била засељена.
-Китанови и Раденкови су први досељеници у ово село. Дошли су из Паље а овде су нашли пусто и ненасељено место. Данас их је мало, јер су се многи раселили.
-Сланчинци (Марковци и др) су из Дањиног Села као и:
-Валожање (становници у махали Валогу), овде су им дошли преци старији од прадедова, данас су се разродили и узимају се међу собом.
-Лулинци су из Јаловице. Њихови преци су им нашли пусто место и ту се населили после претходних.
-Љиљанинци (названи по имену жене Љиљане) су из Рупја.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
