Порекло становништва села Драгобужде, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Главни део овога села је по Драгобушкоме Риду, који је између Трстенске и Сенске Реке. Куће си по Риду са обе стране пута, који њиме води, као и његовим странама, где је долина Бела Вода и др. Има кућа а са десне стране Трстенске Реке на месту званом Криви Деја.
Земљиште је брдско, али је очувано; или је под шумом или су по њему њиве и ливаде.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са калденаца од којих су познати: Анђелинков Кладенац, Ветрењача и др.
Земље и шуме.
Њиве су поглавито око кућа а на местима званим: Бела Вода, Криви Деја, Калина Долина, Јабука, Слива, Расољица, Марково Клиште, Дрење, Леска, Жути Камен, Зећирова Долина, Габрике, Густа Трница и др. На тим местима има ливада, паша и шуме.
Шуме има и на местима званим: Шиндерски Деја, Китке, Дренова Глава, Зећирово, Маљоково, Веселово, Шабаново и др. Гора је поглавито церова и благунова, док је рождачка (Рождаце) поглавито благун, а влашки (Власе) цер, а то је због тога што је место такво.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Мала нема, јер је село скоријег постанка и нису се могле развити. Куће су удаљене једне од друге, али су махом распоређене по групама, које чине куће издељених задругара а и различитих досељеника што се дешава само у новим селима.
У селу има око 20 кућа. Оно се данас сматра као ма(ха)ла села Власа.
Старине у селу.
У Драгобужду нема селишта. Има остатака од арнаутског гробља.
Једно брдо у атару овог села зове се Кула. Тако су га и Арнаути звали, али се не зна да ли је ту некада некада била каква кула.
Постанак села и порекло становништва.
Ништа се не зна о првоме постанку овога села. Јамачно је оно најпре било српско село, јер се у селу Градњи прича, како је поп Гмитар из пороедице Шикопараца (предак данашњим Шикопарцима) имао синнђелију поред осталих села (Добрејанца, Големог Села, Власа, Рожданаца и Станца) и на Драгобужде, које је онда могло бити само српско село. До 1878. године у њему су живели Арнаути, а пре њих држали су га становници оближњег села Власа. Ови су имали своје колибе и трла у Драгобужду, где им је стока обитавала. Доцније, пре око 100-120 година, њих рсатерују Арнаути из оближњега села Равнога Дела и Орулице. Ове је, кажу, позвао господар села Власа, да би уз њихову помоћ, притеснио Влашане, који му нису били одани. Они су у Драгобужду почели најпре стоку чувати, ту су бачевали а потом се стално настанили, заузевши од мештана Власа и сву земљу драгобушку. Неки од њих су били Маљоци, неке су звали Свето Николци, а позната су и ова презимена: Меметовци, Аџинци, Рустемовци, Ишљамовци, Реџинци и др. Неки су били истог фиса са Арнаутима у Добрејанцу а свима је била старина из Равнога Дела и Орулице. До 1878. године у Драгобужду је било око 35 арнаутских кућа.
После 1878. године сву Арнаути су побегли из Драгобужда да би потом било насељено Србима, којих је највише из села Власа а има их и из оближњих области:
-Стевановић (Јова), Никољдан, је од Ђуракових у Власу.
-Милисављевић (Стајко), Аранђеловдан, са синовима Миком и Јованом је дошао из Власа од Алаџокаваца.
-Ђорђевић (Ивко – „Циганин“), Св. Ђорђе је са синовима (Ивковићи) су из Гњилана.
–Стајковићи (Јова, Јанча и Станоје), Никољдан и Илиндан, су из Власа од Ђоргазових.
-Маринковић (Станко), Никољдан и Илиндан, су из Власа од Ђоргазових.
-Дисин (Станко), Аранђеловдан, је из Власа од Десивојских.
Станојковић (Сава), Аранђеловдан, је из Власа од Баба-Иванинске фамилије.
-Стоилковићи или Марчини (Станко и Стојан), Аранђеловданм су из Власа од рода Картавелци.
-Јовин (Стеван), Никољдан, је из Власа од рода Ђуракови.
-Станковић (Стеван), Никољдан, су из Власа од Алаџокаваца.
-Маринковић (Гаврил), Никољдан и Илиндан, је из Власа од Ђоргазових.
-Видошљев (Станко), Аранђеловдан, је из Власа од рода Десивојци.
-Стојковић (Ђорђија и син му Јован), Аранђеловдан, су из Власа од Десивојаца.
-Трајковић *(Крста) је из Пчиње.
-Здравкин или Јовин (Стеван), Никољдан, је из Власа од Алаџаковаца.
-Рашин* (Стаменко) је из Власа а старином из Равне Реке.
*Не каже се коју славу славе.
Соска слава је у Белу Недељу (трећи дан Тројица)
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
