Порекло становништва села Доњи Нерадовац (по књизи Доње Нерадовце), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Средином Доњег Нерадовца води железничка пруга и пут Врање – Бујановац. Околна насеља су: Горњи Нерадовац, Рибинце и (Доњи) Павловац.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара ископаних у двориштима многих кућа.
Земље и шуме.
Делови атара су: Селиште, Падина, Слатина, Смолница, Горњо Поље, Доњо Поље и Делови.
Тип села.
Доње Нерадовце је село изразито збијеног типа. Дели се на старију Доњу и на млађу Горњу Махалу. Граница између ових махала су железничка пруга и главни друм.
Доње Нерадовце је 1951. године имало укупно 82 домаћинства.
Постанак села, старине и прошлост.
Северозападно од Доњег Нерадовца лежи потес Селиште. Тамо у њивама мештани изоравају црепове и цигле. Ко је живео на Селишту у народу се не зна.
У Горњој Махали Доњег Нерадовца раније су налажени остаци старог гробља. Неки мештани произвољно нагађају да су они „турски“, „католички“ и др.
Данашњи Доњи Нерадовац, како се казује, основан је крајем XVIII или почетком XIX века. Тада су „као чифчије на турску земљу“ најпре дошли преци данашњих родова Џемпалејци, Деда Ристинци, Лепојци, Деда Лубинци. После њих, такође „на турску земљу“, долазили су други родови. Најстарији део села лежи у данашњој Доњој Махали, близу Јужне Мораве. У новије време Јужна Морава је почела да плави поменути крај. Због тога становници постепено „искачев на ширину“; тако је основана Горња Махала.
За време турске владавине земља Доњег Нерадовца припадала је појединим Турцима, насељеним у Врању, док су Срби били чифчије. Године 1878. као власници земље били су затечени Мустафа Дининче, Шериф Заим и још неки. Чифлик-сахибије имали су земљу и у Горњем Нерадовцу. По особођењу земља је постала власништво Срба.
Неколико година пре ослобађања од Турака у Доњем Нерадовцу саграђена је црква Св.Ђорђа. Грађење цркве помогли су мештани суседних села – Горњег Нерадовца и Рибинца. До цркве се налази гробље поменутих села. На дан црквене славе у Доњем Нерадовцу је велики сабор. Мештани Доњег Нерадовца имају „планину“ на масиву Карпине. Она је заједничка са селима Дубницом и Горњим Нерадовцем. Делови „планине“ зову се: Плавило, Корубе, Остра Глава и Кованица.
Пореко становништва.
Становници Доњег Нерадовца потичи од предака који су досељени.
Родови су:
-Џампалејци, Аранђеловдан. Род је основао предак Станко, који се доселио однекуда пре око 145 година: Јован, 85 година – Стоилко – Дода – Станко.
-Деда Ристинци, Аранђеловдан, не знају за своју старину. Једна грана од овог рода сове се:
-Сагламци.
-Лепојци, Аранђеловдан, су досељени „на турску земљу“ у исто време када и претходни родови. Старина им се не зна. Имају истоимене рођаке у суседном Рибинцу.
-Деда Љубинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Овде живе од када и претходни родови.
-Ћајчики, Арбалици и Штрчики – сви славе Аранђеловдан. Не знају за своје порекло. Постоји велики род Арбалици у Црном Лугу, десно од Јужне Мораве. Изгледа да су ови њихова грана, јер славе исту славу.
-Зеленци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Каралејци (или Тонини), Аранђеловдан. Не знају за своје порекло, али су досељени.
-Ћатини, Аранђеловдан, су досељени из Доњег Жапског.
-Дејковци или Горњонерадовчани, Аранђеловдан, су досељени из суседног Горњег Нерадовца. Тамо имају рођаке однекуда досељених.
-Стана Јорданови, Ђурђиц, су досељени из Црног Луга.
-Младен Шоп, Аранђеловдан, је досељен из Вишевца. Тамо има рођаке, чије је даље порекло из околине Призрена.
-Милошевићи, Никољдан, су досељени из неког села у Врањској Котлини.
-Солунац и Калајџици, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
Исељеници.
-Зеленци, једна грана се иселила у Рибинце.
-Мечкарци су се иселили у Јелашницу.
-Ђорђевићи и Пешићи су прешли у Содерце.
-Киселци сада живе у Дубници (постоје Киселци и у Златокопу).
-Паргинци у Собини потичу од посеињеника тамо исељеног из Доњег Нерадовца.
-Стојковци су се иселили у Горње Требишње.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
