Порекло становништва села Доњи Барбеш*, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Име села.
Како се у прво време звало и када је добило назив Доњи Барбеш – не зна се. Чак се и мало зна значење садашњег имена. Постоје три тумачења, али су јако непоуздана. По једном је некада на месту званом Каповац било село које се звало Барбеш, јер је у њему било доста бара. На турском каже се пет каже „беш“ па је од те две речи, бара и беш настало име Барбеш. Доцније је село измештено на локацију данашњег Горњег и Доњег Барбеша.
По другом предању село се налазило између Горње и Доње Баре, где су данас ливаде, и да је ту било много бара. Предање тврди да је име Барбеш настало од речи „бара“ – „бариште“ и да је то временом то преиначено у Барбеш.
Треће предање тврди да реч „беш“ на турском, као што је речено, значи пет али да реч „бар“ на персијском значи полупусто место. Отуда би те речи спојено у једну значиле „пето полупусто место“
Порекло становништва.
-Цветковићи, Живковићи, Петровићи и Николићи. Ове четрири фамилије, поуздано се зна, потичу од исток претка, али садашњи потомци не знају име тог претка нити одакле се доселио па се претпоставља да су староседеоци. Изгледа да су најстарија фамилија у селу. Надимак ове фамилије (заправо све четири) је Ковачевци, вероватно по неком претку ковачу. Има их одсељених 8 кућа, највише у Нишу. Слава Св. Ђорђе.
-Стевановићи (Стевчинци). Оснивач рода је Стеван звани Стевча. Стеван је био истакнут у селу. Скупљао је порез за турске власти. Отишао је и у Инстанбул да однесе порез и није се отуда вратио. У селу их има пет кућа а одсељено је 48 чланова фамилија – у Нишу, Загребу, Ријеку и Косовску Митровицу. Слава Св. Ђорђе.
-Стањинци. Фамилију је засновао Станко око 1782. године. Сматра се да су староседеоци. У селу има 15 кућа, Нишу 9, Гаџином Хану једна, у Београду две и Канади једна. Презиме су добили по Станку кога су звали Стања. Славе Никољдан.
-Девинци. Фамилију је засновао предак о коме данашњи потомци знају само надимаак – Дева. Род је основан око 1800. године и староседеоци су. У селу их има 14 кућа а одсељено их је 11 – у Београду и Нишу. Славе Митровдан.
-Седларци. Род је засновао Милош 1810. године. Доселио се из Седларева код Гостивара. У селу их има 7 кућа и исто толико одсељених у Ниш. У овој фамилији дуго се неговао качерски (пинтерски) занат. Славе Аранђеловдан.
-Бранковци. Род је засновао Стеван око 1800. године, али потомци не знају да ли су староседеоци. У селу их има три куће а и Нишу четири. Славе Никољдан.
-Мирковци. Род је засновао Мирко коко 1800. године. Мирко се доселио из Рупног Дола код Горњег Барбеша, те је ово староседелачка фамилија. У селу их има 5 а на страни 3 куће – једна у Канади и две у Нишу. Не каже се коју славу славе.
-Мишкинци (Савићи, Јовановићи, Вучковићи и Димитријевићи) су једна од најстаријих фамилија у селу. Не знају заједничког претка. Има их у селу 7 кућа, у Нишу 4 и једна у Немачкој. Славе Митровдан.
-Цекини. Фамилија је очувала предање да је Цека, оснивач рода, дошао из Угарске (Мађарске) у Бабичко за време Првог српског устанка. У Мађарској је био заробљеник код неког газде. Цека и ћерка од газде су узели злато од газде и побегли у Бабичко. Убрзо је Цека дошао у Доњи Барбеш. У селу их има 6 кућа а одсељених 11 – Београду, САД, Чачку, Прокупљу и Нишу. Славе Никољдан.
-Новковци. У фамилији знају да су у селу Рупју код Црне Траве живела три брата са сестром. Једном Турчину се свидела девојка и почео је стално да долази к њима. Једном приликом су га браћа убила и побегла на север. Један од браће, Новко се настанио у Доњем Барбешу, други у Дукату а трећи у Разгојни. Ова сеоба се десила око 1800. године. У селу их има 9 а одсељених 12 очега у Нишу 8, Београду две и Гаџином Хану две. Славе Св. Василија – Нову Годину.
-Ветанци. Фамилију је засновао у Вети – Марко, а из Вете у Доњи Барбеш је дошао Јован унук Марков, 1915. године због тешких услова живота у Вети. У селу их има 3 куће и у Нишу две. Имају посебну склоност за музику. Славе Св. Ђорђе.
-Марковци. Фамилија је досељена из Горњег Власа. Најстарији предак кога знају је Стаменко. У селу их има једна кућа, у Нишу и Доњој Трнави по једна. Славе Ужице и Верижице(?)
-Самарџије. Досељени суоко 1800. године из црне Траве. Презиме су добили по Стојану, који је држао механу и правио самаре. У селу их има 3 куће а одсељених 5 кућа, једна у Нишу остале у Горњем Барбешу. Славе Стевањдан.
-Ицинци. Фамилију је засновао Маринко, али се не зна да ли су староседеоци. Презиме су добили по неком претку који је имао надимак Ица. У селу и Нишу имају по једну кућу. Славе Св. Ђорђа.
-Благојинци. Фамилију је засновао Цветан после Првог српског устанка. Досељен је из Седларева код Гостивара. У Седлареву су убили Турчина и побегли у Доњи Барбеш. Презиме су добили по Благоју, члану фамилије, који је био председник општине. У селу их има 5 кућа и одсељених три. Славе Аранђеловдан.
*У писању ове књиге писцу су помагали анкетари, различити за свако насеље, који се нису придржавали општих упутстава академика Јована Цвијића о писању „пореклу презимена“ насељених места у Србији. Тако је писац хронике овог насеља, Миле Младеновић из Доњег Барбеша, обрадио само порекло презимена. „Име села“ преузето од села Горњи Барбеш.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
