Порекло становништва села Доње Трњане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Доње Трњане се налази у равни реке Јабланице, на десној обали ове реке, на око 7 километара западно од Лесковца.
Тип села.
Село је чисто равничарско и збијено. На северу се наслања на спрудове реке Јабланице а на југу излази на важну саобраћајницу Лесковац – Лебане.
Име села.
Код имена овог села јавља се једна топоним чији основ лежи у флористичким одликама места на коме се село заселило – трње, трњаце, трњине. Таквих места има доста у Котлини па су, у друге сврхе слабо коришћени, радо служили за насељавање. Густи трњаци би за једно људско насеље били као неки бедем, заштита и у сваком случају камуфлажа од очију нежељених гостију.
Воде.
Главна текућица у Области пролази поред села. На њој су биле воденице, појила за стоку. Њен притисак је важан за висину издани која је битно важан елеменат за повртарску културу која доминира у овом селу. Висина издани се креће у пољу од 2 до 7 метара док су бунари, односно цеви за хидрофоре дубоки 7-9 метара а испод те дубине настаје безводни слој земље.
Земље и шуме.
Атар села Доње Трњане се налази између атара суседних села: Турековца, Горњег Трњана, Свирца, Власа, Горњег Синковца и Шишинца. Атар захвата простор од 178 хектара, од које површине оранице и баште захватају 113 хектара. Неплодно је 12 хектара док се преостаре површине користе за друге културе.
Земља носи ове називе: Каменичко, Баре, Преко Баре, Доње Поље, Тршевине, Рид, Падалиште, Прогон, Трле и Рупе.
Постанак села и прошлост.
Најстарији писани споменик о Горњем Трњану је из почетка XVI века. Исти извор не помиње и Доње Трњане, већ села Трњан и Трњани, Будући да у лесковачкој Котлини постоји и Велико Трњане кога Турци не помињу па се може претпоставити да једно од два Трњана је Велико Трњане и Доње Трњане. Сумарни попис села нахије Дубичица из 1516. године помиње село Горње Трњане и села Трњан и Трњани. Турски поседи-чифлуци јавиће се касније у лесковачком крају. Пред крај турске власти их је било доста. Сеоски атари су некада били турски чифлуци али ни једна у зони Доње Јабланице мада је било земље у власништву Турака али не и чифлука.
Као село на потесу Рид, Доње Трњане се преместило на место где се и данас налази. Слути се да се десило у првој поливини пршлог века. Господар села био је неки Ахмед Цинци. Био је богат, харем му јебио у јужном крају Лесковца. Када је избио други српско-турски рат 1877. године, уплашени Ахмет Цинца и остали Турци су напустили Лесковац. Захтевао је од својих потчињених мештана из Доњег Трњана да својим колима превезу његов харем са најдрагоценијим покретностима. Неки од род Павлови дао је кола и биволе да одвезу харем у Скопље. Када су тамо стигли, Ахмед није ослободио возаре да се са колима и биволима врате у своје село, већ је све то задржао а њима дао тапију од светоилијског брега.
Порекло становништва.
Доње Трњане је мало село. Хан га не помиње. После ослобођења од Турака село је имало 25 пореских глава и 15 кућа. По пописима из 1948 године село је имало 271 домаћинство, 1953 – 273; 1961 – 291; 1971 – 338 и 1981 – 345 кућа.
У селу живе ови родови:
-Крстанци су потомци баба Крстане, из Тодоровца, којих још има у том селу, под истим именом. Крстанци потичу из Црне Горе, околине Андријевице (Васојевићи).
-Брбци у староседеоци.
-Бојничани потичу са Косова из околине Пећи, одакле су се населили за време Турака у Бојнику. Ту су се сукобили са неким „Турчином“ Арбанасом, кога су убили, па, да би избегли крвну освету, побегли у Доње Трњане, где их је прихватио и дао им заштиту Доњотрњански господар или можда спахија. Бојничани носе ова три презиемна:
-Стојановићи, Јанаћковићи и Миленковићи.
У селу казују да у своме карактеру имају неке одлике које нису својствене словенском рајетину, плаховити су и често самовољани.
-Прибојци су из Лесковачког Прибоја. Другачије их зову:
-Павлинци (Пешићи).
-Мичкинци су такође из Прибоја.
-Коњинци су из Коњина.
-Чокањке су из Богојевца.
-Здравковићи су из Црне Траве.
-Јовановићи су из Свирца.
-Цветковићи су из Тогачевца.
Занимање становништва.
Земљорадња је старо занимање Доњетрњничана. Некада су производили кукуруз, пшеницу, јечам, овас, бостан и подкултуре – пасуљ, тикве и бундеве. Гајили су и конопљу.
Сточартсво је било ј ако развијено. Гајило се доста стоке – говеда, оваца, коза и свиња.
Сада се стање изменило, повртарство је постала најважнија и најпрофитабилнија производна грана. Савремено сточарство је стајско. Чувају краве млекуље, по две у просеку. Има и коња за изгон стајског ђубрива по њивама и превоз поврћа до оближњих пијаца – Бојник, Житни Поток, Лебане и Медвеђу. Од повртарских култура нарочито се узгаја паприка, купус, парадајз.
Омладина се школује обавезно до 15 година. Многи настављају школовање укључујући и универзитеско образовање.
У моди је подизање нових стамбених зграда високих архитетонских вредности. У стан се обавезно уводи вода, гради модерно купатило са пространим и светлим собама снабдевене белом техником.
Стаје за стоку су електрифициране и са водоводом. Свињци су понегде са бокосивма.
Мали проблем што економско двориште није одвојено па се јавља проблем хигијене.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
