Порекло становништва насеља Доње Коњувце, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Доње Коњувце је подигнуто на обалама Коњувачке Реке, непосредно испод Горњег Коњувца, од којег је раздвојено мостом преко Коњувачке Реке на макадамском путу Бојник – Житни Поток.
Тип села.
Село је подељено на 7 махала: Врањанци, Бајинци, Клисурци, Власинци, Карадци, Грујунци и Граовци. Село је збијеног типа. Атар Доњег Коњувца граничи се са атарима ових села: Црквице, Речице, Славника, Горњег Брестовца, Дубраве, Границе и Зоровца.
Име села.
Доње Коњувце је старо српско село, настало у доба српске средњовековне државе као насеље властелинских људиа задужених за чување коња, како је објашњено за име села Горњег Коњувца.
Воде.
Целом дужином села тече Коњувачка река. Осим ове текућице, са јужне стране села, на око 500 метара, тече Пуста Река, па се село нашло на обалама двеју највећих текућица целе области.
У Доњем Коњувцу, благодарећи притиску Пусте Реке и Коњувачке реке, изданске воде су близу и издашне, па готово свака кућа има свој бунар у дворишту а има и јавних-сеоских бунара са добром пијаћом водом. Неки Коњувчани су помоћу хидрофора увели текућу воду из својих бунара у кућу и двориште као чесме, па су тако и купатила у кућама начинили.
Постанак села и прошлост.
Фон Хан је у свом путопису од Београда до Солуна навео да је Доње Коњувце 1858. године имало 20 албанских кућа.
То је прва забелешка о овом пусторечком селу. По ослобођењу помињу га Мита Ракић и Милан Ђ. Милићевић без неког осврта на ово село особитог значаја. За време Турака Арбанаси су у потпуности запосели ово српско село, па су га, после ослобођења од Турака ових крајева, напустили продавиши своје поседе српским насељеницима.
На западу села, на коти 314 метра, постоји прва црква са зиданим звоником посвећена св. апостолу Павлу. Поред цркве је била зграда основне школе. Црква је у запуштеном стању, испуњена венцима помрлих Коњувчана, а школска зграда је у потпуном распадању. Међутим, Доњекоњувчани изграђују зграду са своју основну школу на путу за Речицу и Славник.
На улазу у Доње Коњувце подигнут је импозантан споменик палим Коњувчанима у току два светска рата, а недалеко од њега, у дворишту зграде у којој је смештена месна канцеларија, налази се биста народног хероја Ђурђелине – Ђуке Динића, док је уз споменик биста народног хероја Воје Радића.
Земље и шуме.
Атар села Доњег Коњувца простире се на 899 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 661 хектара, по чему спада у најбогатија села пустореке области. Воћњаци захватају 20, виногради 15, ливаде 45, пашњаци 20, шуме 83 док је неплодно 55 хектара. Земља је црква и смеђа смоница.
Земљиште носи ове називе: Ребнице или Јаз, Болнице, Брестовачко, Разљевштине, До Дубравачко, Карадачка Чука, Рид или Код Гробља, Падина, Под Цркву, Смоница, Вирови, Гранички Рид, Јазбине, Рустенска Ширина, Ново Лозје, Мирине, Тршевине, Старо Лозје, Буковица, Поље, Преко Реку, Јазбине, Средорек, До Црквичко, На Преод, Цер, Горње Ливаде, Баре, Бабин Мост и на Ћирино.
Порекло становништва.
После Другог светског рата село Доње Коњувце је било веома напредно село, пуно предузимљивих људи. По броју радњи било је испред Бојника. Сада је у уочљивом опадању. Године 1953. у њему јебило 178 домова са 899 становника, 1961. године имало је 192 дома са 755 становника а 1971. години 190 домова са 686 становника.
Данашње становништво чине ови родови:
-Пејићи су пореклом са Власине.
-Крстићи су са Власине.
-Николићи су из Џепа – Грделичка Клисура.
-Пејићи други су пореклом са Власине, досељени из Горњег Коњувца.
-Златковићи су пореклом из Криве Феје, досељени из Речице.
-Илићи су досељени из Границе.
-Цветковићи су из Дервена – Црна Трава.
-Станковићи су из Џепа – Грделичка Клисура.
-Петковићи су досељени из Клисуре – бугарска граница.
-Лепојевићи су из околине Џепа.
-Ђорђевићи-Џодини су из Клисуре – бугарска граница.
-Костићи су из Грделичке Клисуре.
-Станојевићи (Веља) су из Клисуре.
-Ристићи (уд. Перса) су из Џепа.
-Крстићи други су из Црне Траве.
-Манићи су непознатог порекла.
-Маринковићи (Милорад) су из Драгог Дела.
-Добреновићи су из Клисуре – буграска граница.
-Милчићи (Гојко, учитељ) су из Слишана, пореклом из Доброг Поља.
-Гријићи су из Клисуре.
-Вељовићи (Сава) пољопривредни техничар, су из Куршумлије.
-Стојановићи (Драгољуб тракторист) су из Границе.
-Стојановићи други су из Рафуне.
-Живко Н је из Рафуне.
-Стојановићи трећи (Велимир, призетко) су из Црквице.
-Петровићи (Светозар) су из Мачкатице.
-Стојановићи четврти (Станко) су из Радевца.
-Величковићи (Стојанча) су из Рафуне.
-Станковићи други су из Граова.
-Станковићи трећи (Станко) су из Радевца.
-Крстићи су из Грделичке Клисуре.
-Марковићи су из Рафуне.
-Стојиљковићи (Андра) су из Дрводеља.
-Живковићи (Томислав) су из Драгог Дела.
-Анђелковићи-Џандарови су са Власине.
-Станковићи четврти су из Дубова.
-Вучићи су из Клисуре.
-Ранђеловићи су из Клисуре.
-Анђелковићи други-Дервенци су из Дервена.
-Грујићи су из Горњег Коњувца.
-Петровићи (Јован) су са Власине.
-Дојчиновићи су из Црне Траве.
-Стефановићи (Станислав) су из Радевца.
-Милтеновићи су из Црне Траве.
-Ристићи су из Стрезимировца – Бугарска.
-Симоновићи су из Лапотинаца.
-Станковићи су из Радевца.
-Бранковићи су из Црне Траве.
-Тошићи су из Раче Крагујевачке.
-Синићи су са Власине.
-Атанасковићи су из Власине.
-Тадићи су из Власине.
-Момчиловићи су из Власине.
-Костадиновићи су из Власине.
-Цветковићи други (уд. Рада) су из Црне Траве.
-Момчиловићи други су из Бајинца.
-Станојевићи (Благоје) су из Клајића.
-Недељковићи (Веља) су из Клајића.
-Ђорђевићи су из Вишевца код Врања.
-Стошићи су из околине Врања.
-Симоновићи су из Ћурковице – околина Врања.
-Стојановићи пети су из Грделичке Клисуре.
-Милошевићи су из Радевца.
-Петковићи су из Криве Феје.
-Љубићи су из Старог Села.
-Михајловићи су из Дрводеља.
-Станојевићи други су из Преслапа.
-Младеновићи су из Бајинца.
-Крстићи-Станишљовци су из Црне Траве.
-Симоновићи други су из Ћурковца код Врања.
-Михајловићи други су из околине Врања.
-Богдановићи су из Гаџине Махале – Власина.
-Анђелковићи други суиз Бајинца.
-Петковићи други су из Равног Дела – изнад Власотинаца.
-Цветковићи други су из Бајинца.
-Живковићи (Сава) су из Драгог Дела.
-Цветковићи трећи (Станијан) је из Џепа.
-Радивојевићи-Лалинци су из Лалиноваца.
Роми:
-Зећировићи
-Тацковићи.
Занимање становништва.
Као земљорадници Доњокоњувчани сеју на својим ораницама пшеницу и кукуруз као главне усеве на којима се јавља знатан тржишни вишак. Имају и крмно биље – детелину за исхрљану својих крава. Кромпир само за домаће потребе. Поврће свих врста узгајају за своје потребе. Имају живине. Од стоке чувају краве, у просеку по две по домаћинству.
Земљу ору друштвеним тракторима и у приватној својини. Жању и вршу задружним комбајнима.
Виноград има мало. Грожђе са сопствене потребе – вино и ракија. Од шљиве шумадинке пеку ракију, коју и продају.
Доњекоњувчани сада мање обраћају пажњу на земљорадњу, са коју су вазана само старачка домаћинства иоко 5% омладине. Један део омладине иде на школовање, други на занате. Мушкарци постају молери и грађевинари – зидари и тесари, потом аутомеханичари док девојке иду у текстилце.
У Доњем Коњувцу пре рата је било 5 ковача, 4 колара, 2 тишлера, 2 поткивача. 3 секирача (праве секире и мотике), 2 пинтера, 3 обућара, 3 опанчара, 6 трговачких радњи и две кафане. Укупно 32 радње, као мала варошица. Данас у селу има само 3 угоститеља, један колар и један млинар. Доње Коњувце је почело да замире од када се Бојник претврио у адмнистративни и привредни центар бојничке комуне.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
