Порекло становништва села Доња Љубата, општина Босилеград – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Централни део Доње Љубате, „Село“, је у равни долине Љубатске Реке, пру ушћу потока Козјег Дола, њене леве приточице. Ту су школа, црква и нешто кућа са дућанима, механама и судницом. Остали делови села, махале, су ван „Села“, налазе се у свим правцима по странама пространих и дубоких долина. Већи део села је са леве стране долине Љубатске Реке, која је поглавито голетна, а десна махом под гором. Ма(ха)ла Качарови је у Козјем Долу на пола сата од „Села“. Цвејина Мала (Цвејиннци) је са леве стране Љубатске Реке под космо Крс до долине Мали-Плачи Дол. Куће су распоређене и дуж пута, који води левом страном поменуте реке, по равни долине. Даље од ове мале уз реку, у Широком Долу, су: Ђуричевци, Јабуковдолчање и изнад њих на Стругадници постоје три куће (Иван, Стамен и Богдан) близу рида Видима. Сви они чине махалу Широки Дол. Са десне стране долине је мала Криви Дол, који је између Ливадишта и Сланчица, а под „Смреки“ (под буковом гором и њивама). На међи Горње и Доње Љубате идући уз реку је Врла Долина, са леве стране реке. Мала Чкаов Дол са леве стране Љубатске Реке, у почетку Чкаова Дола, је крајња нала Доње Љубате са леве стране река, далеко јеод „Села“ на пола сата хода.
У селу има 130 кућа.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са кладенаца, под именима: Јабука (чешмица у Чкаову Долу), Царев Кладенац (чешма на преслопу у почетку Козјег Дола), Вучина Чешма и Шопур („извор голем“).
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Шипковица, Букова Падина, Клениће, Шумје, Просија, Ђуричеве Њиве, Трештен Бор, Влакове, Крепок, Еље, Рањин Дол, Вочник, Клајђе, Гоштевица, Влашин Дол, Купеница, Сталева Орница, Јалов Дол и Криви Дол.
Старине у селу.
Са леве стране Љубатске Реке постоји Селички Рид, на коме има остатака ранијег живота – „све узид било“, „све дворове“, налазе „железурине“ и др.
Постанак села и порекло становника.
Ово село је старије од Горње Љубате.
-Поповци су стара породица („староседелци“) од којих је у једном тренутку било девет попова; од њих су становници махале Чкаова Дола а и блиско насеље Барје чине Поповци, који су га заселили, има их 30 кућа и не узимају се међусобно.
-Шумање (Долинци, Долинарци и Дураци) и Шуглевци су такође стара породица. Шумање су у Козјем Долу. Од тих породица, по предању, настало је село.
-Ђуричеви су стара породица, су пореклом из Србије („наше колено од Србија“). Предак им је био Ђура, који се призетио у Доњој Љубати. Од те породице су:
-Цвејинци (Широкодолци, Криводолци и још неки) су у Цвејиној Мали. У овој породици призећен је Васе Стаменов, пореклом од Бојковца или Харизанових у Босилеграду, који су старином од Штипа; овде их зову:
-Стаменови.
-Добродолци су из Доброг Дола, много их је, „од њи село већ постало“.
-Мишинци су се скоро доселили, само се на зна одакле су.
Скорији досељеници, од пре 30-50 година су:
-Апостол и;
-Гико из Извора;
-Попов (Јанаћко) из Грујинаца;
-Мијаил, поп из Горњех Ујна.
Сви они станују у „Селу“, гд је црква, школа, механа, дућани и неколико кућа старих породица.
Других досељеника није било а многи су се иселили.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
