Порекло презимена, село Добри До (Ивањица)

0
2289

Порекло становништва села Добри До, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Добри До се простире на падинама Голије – Ривотина, Округлице, Клековице, Велике ливаде. Заузима простор на Горњим токовима Јастребовца и Брадуљичке реке (левих притока реке Студенице), а између: Врмбаја на истоку и северу, Вионице – на југу, и Средње Реке (малим делом) и Комадина – на западу. Добри До је окренут према долини Студенице и све воде припадају сливу ове реке.

Тип села.

Село је разбацаног типа. Једино су ушорени засеоци или фамилије које живе у шоровима. Између једног засеока и другог преваљује се Mи пo неколико километара. По одвојености и удаљености засеока најинтересантнији су Тутићи и Врлетнице. Први се налази на падинама Клековице, а други на падинама Ривотина и Округлице (Голије).

Занимање становништва.

Становништво се највише бави сточарством, и експлоатацијом шуме, најчешће четинарске. Имају имућнији сељаци добре волове и превозе грађу, обловину, даску, греде y долину Моравице, најчешће y Међуречје и Ивањицу, па тамо продају, а довозе: жито, со, шећер, ракију и повртарске културе за своје потребе.

Историјат села – школе.

До 1945. године село није имало своју школу. Деца су из овог села одлазила y Придворицу и тамо се школовала, па је то разлог што је био мали број ђака, односно писмених људи. Подизањем школске зграде – брвнаре и отварањем продавнице, ово село је добило свој центар y засеоку Ограђенику.

Сада у селу имају две школе, отворене 1945. и 1946, једна у Ограђенику, а друга y Вељовићима, са малим бројем ђака. Због велике миграције и смањеног нараштаја, највероватније да ће обе школе ускоро бити затворене.

Комуникације.

Кроз село пролази колски пут Девићи – Ограђеник · Клековица – Ивањица. Најчешће се роба из Ивањице преноси на коњима до овог села.

Иначе, село је удаљено преко 20 км од Ивањице. Неких 15 до 17 км иде се уз падине Великих ливада и Клековице, уз Будожељску или Мањанску реку, а онда се пење на висове Клековице и Великих ливада, па се спушта y ceлo.

Порекло становништва.

У Добром Долу су следећи засеоци: Ћубрци, Добри До, Голоуша – Запоточје, Којиновићи, Ограђеник, Тутићи, Вељовићи и Врлетнице.

Пођимо редом од највиших, на падинама Голије, са највећом надморском висином – до најнижих, y долини Брадуљичке реке.

Врлетнице.

Само име каже да је засеок скоро неприступачан, односно да је тешко проходан. На великом простору живи неколико фамилија.

-Салевићи, З K. (Лесендровдан), живе y Салевићима и у Врлетницима. Воде порекло из Васојевића. Истог су рода са: Драговићима, Вуковиђима, Петровићима. При доласку y овај крај, једни су се задржали на падинама Голије (Ривотина и Округлица), а други су се настанили у Ивањици и били су међу првим становницима тек основане вароши (1833).77 Одавде су се одселили и данас Салевићи живе у: Чачку (4), Ивањици (4), Београду (2), Трнави, Конареву (2), Мусиној Реци (2), Краљеву (4) и Врдилима (2).

У Врлетнице су ушли:

-Маричићи, 2 к. (‘Бурђевдан). дошли су из суседних Комадина. Славе своју славу и славу земље – Лесендровдан.

-Пејовићи, 1 к. (Аранђеловдан), славе и Лесендровдан – славу земље. Дошао је један из фамилије Пејовиђа из суседних Комадина.

-Перишићи, 1 K. (Аранђеловдан), дошао је из Ограђеника на мираз.

-Вучићевићи, 2 к. (Аранђеловдан), доселили су се из Вионице.

-Стефановићи, 1 к. (Благовести), дошао је из Ариљског краја. Одсељени су одавде: тројица у Чачак, а један y Словенију.

Добри До

-Вуковићи, 7 к. (Лесендровдан), воде порекло од Васојевића (Добетића y Лијевој Ријеци, односно од Деретиђа). Вуковићи су, као и Салевићи, дошли овде њих неколико, а неки су се упутили у Ивањицу и били су први становници тек основане варошице. Данас их има одавде одсељених у: Мрчајевцима (4), Чачку (2), Ивањици (3), Прањанима (1), Будожељи (Читлуку, 2), као и у околини, y Вионици и Коритнику.

-Златићи, један се уселио y Вуковиће из Придворице, а слави Илиндан. Од ових Златића има одсељених у: Јежевици код Чачка (2), Миоковцима, Конареву (4) и y Француској (З).

-Петровићи, 7 K. (Лесендровдан), y роду су са Вуковићима и потичу од Васојевића. Њихове куће налазе се на путу од Белог камена према центру села Ограђеника. Покривене су под плочу, што показује да су имућнијег стања. Неколико Петровића се одселило из овог засеока у Ивањицу (2) M Заблаће.

-Драговићи, З к. (Лесендровдан), воде порекло од Новаковића (из Васојевића), у Ђулићима. Hoce своје презиме по свом ближњем претку Драгу који је живео пре 7 пасова и од чијег су се презимена (Радоја, Вула и Лека) размножили Драговићи у Васојевићима (у Ђулићима, Цецунима и Дапаћанима) и рођаци истог имена y Ивањици и Старом Влаху. Одавде су се Драговићи одселили у Ивањицу (6), Куманицу и Врњачку Бању.

-Перишићи – Дукатовићи, 4 K. (Аранђеловдан, Свете Тројице и летњи Аранђеловдан). Воде порекло из суседне Вионице, од Перишића и сматра се да је први дошао и са собом донео своју славу Аранђеловдан, а да су Свете Тројице, као заветина овог засеока узета као друга слава – преслава, а летњи Аранђеловдан је преслава за многе који славе јесењи Аранђеловдан. Отуда три славе код Дукатовића, односно Перишића. Перишићи су одсељени у Ивањицу (4).

-Гвозденовићи, 1 к. (Аранђеловдан), дошли су из суседне Вионице. Један је одсељен y Бањане код Уба, а други живи y Мрчајевцима код Чачка.

Ограђеник

Ограђеник заузима средишњи део села и ту је после рата подигнута четвороразредна школа. Налази се на путу Девићи – Ивањица. У непосредној близини школе налази се и стругара Милуновића.

-Милуновићи, 5 к. (Мратиндан). Раније су се одселили према Краљеву, а после ослобођења, од 1946. одсељавали су се у: Заблаће, Чачак M Ивањицу (З).

-Перишићи – Ђивше, 2 к. (Аранђеловдан), дошли су из Вионице. Куће им се налазе на путу Ограђеник – Бели Камен.

-Нешовићи, 2 к. (Васиљевдан), имућни су и вредни сточари. Један је био кројач и одселио се у Ивањицу, а други је остао y Ограђенику.

У Ограђеник су ушли:

-Марко Борисављевић, из Чечине.

-Васиљевићи, из Краљева воде порекло од Призрена. Ушли су y Васојевиће, а онда су се доселили преко Краљева y Ограђеник. Од ових Васиљевића данас има потомака y Мрчајевцима, од којих су неки у Чачку, а други у Швајцарској.

-Драговић је дошао из Доброг Дола (засеока), а његови потомци су се одселили у Ивањицу.

-Стругаревић, дошао је y Ограђеник из Кукића. Уселио се y фамилију Милуновића.

Тутићи

Налазе се на источним падинама планине Клековице. Овде је основана нова школа 1946. године, y приватној згради, да би се касније преселила y Ограђеник где је подигнута школска зграда, од брвана.

-Лишани, 14 к. (Аранђеловдан), најбројнији су у свом засеоку, раније су били једина фамилија у Тутићима. Из Лишана су се одселили и данас живе у: Ивањици (14), Чачку (4), Пожеги, Рокцима, Београду (2), Јежевици код Чачка и Боркову код Конарева. Највероватније да су Лишани преко Комадина дошли из села Лисе, што им и презиме говори.

У Лишане су ушли:

-Радоњић, из Комадина.

-Марковић, из Придворице (Врмбаја), који слави Лучиндан. Пореклом су од исељених Никшићана.

Запоточје – Голоуша

Запоточје се налази на десној страни од Јастребовца а окренуто је према Ограђенику.

-Милуновићи, 12 к. (Мратиндан), воде порекло од једне ровачке групе братственика. У роду су са Томовићима. У овом селу су једна од највећих и најпрогресивнијих фамилија. Има их одсељених y последње време: y Лозници код Чачка (2), y Чачку, Заблаћу и Ивањици. Испод засеока налази се Милуновића стругара.

-Златићи, 5 K. (Ђурђевдан), а преслављавају Илиндан. Златићи, 4 K., одселили су се y прошлом веку из Запоточја y Обарак, заселак на падинама Радочела, y Студеничком крају. Славе Светог Илију. Одсељени су и y Поноре. Један од Златића је одсељен 60-тих година y Рокце, y фамилију Самарџиће.

-Бекчићи, 1 K. (‘Бурђевдан), представљају малу фамилију: двојица живе у Ивањици, а један је раније сишао y Придворицу, тако да је овде остала једна кућа.

-Неранџићи, 4 к. (Јовањдан), а преслављавају Ивањдан. Има их данас одсељених у: Ивањици, Мрчајевцима (2) M Заблаћу.

-Раичевићи, З к. славе Мратиндан – славу земље и Аранђеловдан славу фамилије. Дошли су из Вионице. Један живи у Београду (официр)-

У Запоточје су дошли – уселили се:

-Вучићевићи, 1 K. (Стевањдан и Аранђеловдан), дошао је из Боркова, из студеничког краја.

-Томашевићи, 1 к. (Аранђеловдан), ушао је y Милуновиће из Придворице.

-Лукићи, 2 к. (Аранђеловдан), дошли су из Голоуше, суседног засеока.

-Весовићи, 1 K. (Аранђеловдан), такође је дошао из Голоуше.

-Марковићи, З K. (Лучиндан), а преслављавају Павловдан, дошли су из Придворице.

На простору овог засеока налази се рушевина цркве која је била посвећена Благој Марији и налазила се код данашњег гробља. Ту се сваке године организује народни сабор на дан Благе Марије.

Којиновићи

Којиновићи се налазе на падинама Велике ливаде, на путу Придворица – Ивањица. У овом засеоку живе следеће фамилије:

-Богићевићи, 2 K. (Никољдан), дошли су раније из суседних Врмбаја. Највероватније да су им ту биле колибе, па су неки остали код колиба. Има их данас одсељених y Ивањицу.

-Којиновићи, 3 K. (Никољдан), представљају фамилију по којој je засеок добио име, што значи да су били најбројнији и да су међу првима дошли на ове просторе.

-Алексићи, 2 к. (Ђурђевдан), дошли су из Врмбаја као и Богићевићи. Одржавају родбинске везе са Алексићима у Врмбајама.

-Кимчетићи, 2 к. (Никољдан), такође су дошли из Врмбаја и са Кимчетићи ма у том селу су у сродству.

У Којиновиће су ушли:

-Бабовић, дошао је из Црне Горе и привенчао се у фамилију Богићевићи.

-Новитовић је дошао из Добрача (ариљски крај).

-Боровићи, 2 к. (Никољдан), дошли су из Беле Стене (Даића).

Овде су раније живели Шуше, које су се одселиле у Тамник и Лађевце код Краљева, на левој обали Западне Мораве, између Чачка и Краљева.

-Шуше (Радојичићи, Марићи и Недовићи) славе Светог Јована, дошли су y Тамник из села Којиновића, а y ово село из Будожеље (у срезу Моравичком). Шуше су се уселиле и у Лађевце. Шуше су старином из Будожеље (срез Моравички) но прво су се доселили y Којиновиће, па су се због куге раселили и сада их има y Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу. Пре Карађорђева устанка су се доселили. Не зна се да ли је ко од Шуша остао y завичају и да ли ко одржава њихову лозу на падинама Велике ливаде.

Исељених Васојевића има и по Ибру. Тако су исељене породице Васојевићког племена у засеоку Којиновићима, на Великој ливади. Већина Васојевића слави Аранђеловдан, а приличан број и Светог Александра (Александра Невског, 30. август). Р. Илић пише:

„о тој разлици y слави чуо сам y засеоку Којиновићима · на Великој ливади и ово: Сви су Васојевићи славили Св. Аранђела, али једном приликом навали на Васојевиће 12.000 Турака. Васојевића је било свега 300 пушака (бораца). Како се бој био на Светог Александра, то Васојевићи кажу: „

Помози нам свети Александре, па ћемо те славити док је џела и кољена“. Они одрже победу и часну реч).

Ћубрци

-Ћубрци, 13 к. (Аранђеловдан). Један од Ћубрка (Добривоје) био је за време Првог светског рата члан „Црне руке“ (црнорукац). Између два светска рата живео је y САД и пред смрт око 1950. године дошао је y родни крај и умро у родитељској кући и на оближњем гробљу сахрањен. Кажу да је био посилник код пуковника Аписа. У Тамнику живе Ћубрци (данас Илићи и Јовановићи), а доселили су се из Старог Влаха и славе Светог Аранђела. У Тамник су дошли из села Којиновића (Ужички округ), а у Којиновиће из Будожеље, суседног ceлa.

-Котуровићи, 2 к. (Лесендровдан), доселили су се из Студеничког краја, из Билића, са Рудина. Има их y Горњем Дупцу, y Драгачеву. Славе славу Васојевића. Котуровића има у Лукама код Градца (студенички крај). При крају прошлог века било их је тамо 6 к., славе Лазаревдан.

-Карамарковићи, 4 K. (Ђурћевдан), староседеоци су овог села. У последње време двојица су одсељени y Ивањицу и двојица y Чачак.

-Радоњићи, 2 к., дали су неколико изванредних људи, од којих је један био учитељ у Придворици, а други је о свом трошку ишао 30–их година у СССР да би се упознао са стварношћу социјализма у тој земљи. Једна породица данас живи у Ужицу, а по женској линији има Радоњића у Ивањици (Алексић) и у Чачку (Дамјановић). У кућу Радоњића, коју је купио, уселио се Радовић из суседне Будожеље. Скоро су досељени Радовићи напустили Велику ливаду и саселили се y Трнаву код Чачка. Кућа је сада празна а друга је срушена. Ту је била задружна штала, где је радила Сељачка радна задруга.

Вељовићи

-Вељовићи се налазе тамо где се од многобројних потока ствара Брадуљичка река и најнижи су засеок y овом селу. У овом засеоку налази се четвороразредна школа која је подигнута од тврдог материјала и отворена 1956. године. До тада су деца из овог дела доброг Дола одлазила у Придворичку школу. А одмах после ослобођења отворена је четвороразредна школа y Голоуши, у приватној кући. Ту је у ствари зачетак ове школе у Вељовићима.

Овде живи неколико фамилија:

-Станићи, 3 к. (Никољдан), живе на најнижем делу, y долини Брадуљичке реке.

-Вељовићи, 1 к., налазе се изнад школе у овом засеоку.

-Алексићи, 2 к. (Ђурћевдан), дошли су из Алексића, из суседних Врмбаја. Један од ових Алексића се одселио y Ивањицу.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.